Vlada Republike Srpske izdvojila je 48,5 miliona evra za predloženi gasovod Šepak–Novi Grad, čime je ovaj projekat postao dominantna komponenta revidiranog programa javnih investicija za 2026. godinu.
Revidirani program obuhvata 12 prioritetnih projekata, ukupne vrednosti od približno 64 miliona evra. Na gasovod otpada gotovo 76% odobrenih sredstava, što naglašava njegov strateški značaj za energetsku i regionalnu razvojnu politiku vlade.
Projekat će biti finansiran iz budžeta za 2026. godinu i razvijaće se u nekoliko faza tokom narednih godina. Njegova svrha je uspostavljanje dodatnog glavnog pravca snabdevanja gasom kroz severne i severozapadne delove Republike Srpske, čime bi se pristup gasnoj infrastrukturi proširio na domaćinstva i industrijske potrošače koji trenutno imaju ograničenu ili nikakvu povezanost sa transportnim sistemom.
Za industrijske potrošače, ekonomska opravdanost projekta zavisiće od konačne tarifne strukture gasovoda, troškova priključenja i konkurentnosti uvoznog gasa u odnosu na električnu energiju, ugalj, biomasu i lož-ulje. Trasa bi mogla da podrži prelazak na druge energente u sistemima daljinskog grejanja, prehrambenoj industriji, metaloprerađivačkom sektoru, proizvodnji i drugim delatnostima sa velikom potrošnjom toplote, ali koristi neće proisteći samo iz izgradnje glavnog gasovoda. Lokalne distributivne mreže, merne stanice, objekti za redukciju pritiska i konverzija potrošača zahtevaće dodatna ulaganja.
Investicija ima i značajne implikacije po sigurnost snabdevanja. Dodatni pravac može da smanji zavisnost od jedne ulazne tačke, ali stvarna diverzifikacija zavisi od izvora gasa i dostupnih uzvodnih interkonekcija. Novi domaći gasovod koji se i dalje oslanja na istog spoljnog dobavljača unapređuje fizičku otpornost sistema više nego što doprinosi komercijalnoj diverzifikaciji.
Početnu alokaciju od 48,5 miliona evra stoga treba posmatrati kao deo šireg infrastrukturnog okvira. Troškovi otkupa zemljišta, pribavljanja dozvola, izgradnje kompresorskih i mernih kapaciteta, proširenja lokalnih distributivnih mreža i finansiranja mogli bi da povećaju konačnu cenu celog sistema iznad iznosa predviđenog programom za 2026. godinu.
Projekat bi mogao značajno da promeni energetsku poziciju severozapadne Republike Srpske, posebno u područjima u kojima je industrijska potražnja dovoljno koncentrisana da podrži efikasno korišćenje mreže. Njegova finansijska održivost zavisiće od ugovorenih količina potrošnje i gustine priključaka, a ne od same dužine izgrađenog gasovoda.
