Grčka je završila još jednu važnu fazu u tranziciji sa lignita na električnu energiju iz obnovljivih izvora, ali uspeh njene solarne ekspanzije stvara novi finansijski izazov. Proizvodni kapaciteti rastu brže nego što elektroenergetski sistem može da apsorbuje jeftinu električnu energiju u podnevnim satima, što vrši pritisak na vrednost solarne proizvodnje i povećava rizik od ograničavanja proizvodnje.
Kompanije RWE i PPC završile su izgradnju devet fotonaponskih elektrana ukupne snage 930 MWp, odnosno približno 884 MWac, na lokaciji nekadašnjeg rudnika lignita Amintio u Zapadnoj Makedoniji. Projekti su realizovani preko kompanije Meton Energy, u vlasništvu RWE-a sa 51% i PPC-a sa 49%, a očekuje se da će proizvoditi dovoljno električne energije za godišnju potrošnju više od 400.000 domaćinstava.
Partneri sada razvijaju dodatnih 567 MW kroz projekte Kotili i Neo Sirakio, čije je puštanje u rad planirano za 2027. godinu. Šira strategija kompanije PPC predviđa dostizanje 19 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora do 2030. godine, uz investicioni program vredan približno €24 milijarde, koji obuhvata obnovljive izvore, skladištenje energije, fleksibilne elektrane i digitalnu infrastrukturu.
Grčka je tokom 2025. godine dodala više od 2,2 GW solarnih kapaciteta, povećavši ukupnu instaliranu snagu sa 8,82 GW na kraju 2024. godine na 11,5 GW. Iako je ovaj rast ojačao energetsku nezavisnost zemlje, istovremeno je smanjio tržišnu vrednost dodatne proizvodnje tokom dnevnih sati. Prijavljena vrednost solarne proizvodnje u Grčkoj od €43/MWh bila je niža nego u Hrvatskoj, gde je iznosila €69/MWh, Sloveniji sa €60/MWh, Rumuniji sa €58/MWh i Bugarskoj sa €57/MWh.
Ekonomika skladištenja energije kreće se u suprotnom smeru. Indikativna vrednost baterijskih sistema u Grčkoj dostigla je €798/MW, što je među najvišim nivoima u Evropi. Kombinacija pada vrednosti solarne proizvodnje i velikih raspona cena za skladištenje predstavlja snažan argument da se sledeća generacija grčkih projekata obnovljive energije razvija kroz hibridne konfiguracije, umesto kroz dodatne fotonaponske kapacitete bez zaštite od tržišne kanibalizacije.
Potreban kapital je, međutim, značajan. Naknadno opremanje stotina megavata solarnih kapaciteta baterijskim sistemima u trajanju od dva sata moglo bi zahtevati nekoliko stotina miliona evra, u zavisnosti od zahteva za priključenje, trajanja skladištenja i konfiguracije projekta. Finansiranje će zavisiti od veće jasnoće u pogledu pristupa mreži, dispečerskih prava, naknade za ograničavanje proizvodnje i mogućnosti kombinovanja veleprodajne arbitraže sa prihodima od pomoćnih usluga.
PPC i RWE imaju značajnu strukturnu prednost jer su njihovi portfelji dovoljno veliki da diversifikuju profile proizvodnje i integrišu upravljanje energijom u okviru sopstvenih kapaciteta. Manji nezavisni proizvođači izloženiji su negativnim cenama, troškovima odstupanja i volatilnosti komercijalnih prihoda. Za ove investitore, bankabilnost projekata sve više zavisi od korporativnih ugovora o kupoprodaji električne energije (PPA) sa minimalnim garantovanim cenama, integracije skladištenja ili modela podele prihoda sa trgovcima električnom energijom.
Obnova područja Amintio i dalje predstavlja značajan primer industrijske energetske tranzicije, jer je proizvodnju lignita zamenila gotovo 1 GW solarne proizvodnje. Naredna faza, međutim, biće ocenjena prema tome da li skladištenje energije, ulaganja u prenosnu mrežu i reforma tržišta mogu da očuvaju vrednost te električne energije u trenutku kada grčki elektroenergetski sistem postaje sve zasićeniji proizvodnjom iz obnovljivih izvora.
