Baterijski sistemi za skladištenje energije mogu efikasno da apsorbuju kratkoročnu tržišnu volatilnost, ali jugoistočna Evropa i dalje ima izražen nedostatak dugoročne fleksibilnosti. Zbog toga se reverzibilne hidroelektrane sa pumpnim skladištenjem, kao što su Đerdap 3, Čebren i Bistrica, ponovo nalaze u centru regionalnih energetskih i trgovinskih diskusija. Ovi objekti nisu samo investicije u sigurnost elektroenergetskog sistema. Oni imaju potencijal da postanu snažna trgovačka sredstva sposobna za arbitražu višesatnih i višednevnih cenovnih razlika, stabilizaciju portfolija obnovljivih izvora energije i smanjenje izloženosti tokom perioda niske proizvodnje iz OIE.
Potreba za ovakvom infrastrukturom postaje sve očiglednija. Elektroenergetski sistemi širom jugoistočne Evrope ostaju ranjivi na hidrološke uslove, raspoloživost termoelektrana na ugalj, zavisnost od uvoza i ograničenja prenosne mreže. Iako solarni kapaciteti brzo rastu u celom regionu, sistemi sa dominantnim udelom solarne energije zahtevaju skladišna rešenja koja prevazilaze dnevni ciklus od podneva do večernjih sati. Proizvodnja vetra može varirati tokom više uzastopnih dana, dok sušna godina može značajno povećati zavisnost od uvoza. U takvom okruženju, reverzibilne hidroelektrane sa pumpnim skladištenjem predstavljaju dublji i otporniji sloj fleksibilnosti u odnosu na klasične litijum-jonske baterijske sisteme.
Đerdap 3 u Srbiji smatra se najstrateški pozicioniranim projektom u regionu. Nalazi se na Dunavu, uzvodno od Đerdapa 1, i bio bi integrisan u jedan od najvažnijih hidroenergetskih koridora na Balkanu. Rumunija je razmatrala projekat, a nezvanične diskusije uključivale su i potencijalno učešće Hidroelectrice. Postrojenje za skladištenje na toj lokaciji moglo bi značajno da utiče na cenovne razlike i trgovačke prilike između Srbije, Rumunije, Mađarske i Bugarske.
Projekat Čebren u Severnoj Makedoniji podjednako je značajan u okviru manjeg nacionalnog tržišta. Sa planiranim kapacitetom između 333 MW i 458 MW i procenjenom godišnjom proizvodnjom od 1–1,2 TWh, ovaj objekat bi mogao da transformiše zemlju iz tržišta koje je primarno izloženo uvozu u pružaoca regionalnih usluga fleksibilnosti. Projekat Bistrica u Srbiji, koji uključuje planirane reverzibilne turbine, dodatno bi ojačao rastući regionalni portfolio fleksibilnosti.
Za trgovce električnom energijom, objekti sa pumpnim skladištenjem stvaraju više izvora prihoda. Oni mogu kupovati električnu energiju u periodima niskih cena i prodavati je u vršnim satima, pružati usluge balansiranja sistema, hedžovati nepredviđenu proizvodnju iz OIE, podržavati adekvatnost kapaciteta i nuditi proizvode za “firming” dugoročnih PPA ugovora. Pored toga, odlikuju se znatno dužim radnim vekom i većom dubinom skladištenja u odnosu na većinu baterijskih tehnologija koje su trenutno prisutne na tržištu.
Glavna prepreka ostaje finansiranje i realizacija projekata. Razvoj reverzibilnih hidroelektrana zahteva složene dozvole, odobrenja za korišćenje voda, obimne građevinske radove i dug period povraćaja investicije. Ipak, tržišni argument postaje sve teže ignorisati. Ekspanzija obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi će se neminovno suočiti sa ograničenjima ukoliko se ne izgradi dovoljan kapacitet dugoročnog skladištenja energije. Za regionalne trgovačke deskove, pumpna hidroenergija će verovatno postati jedan od najvrednijih fleksibilnih resursa u predstojećoj energetskoj tranziciji.
