Jugoistočna Evropa ušla je u rani letnji period na tržištu električne energije sa signalom koji postaje sve značajniji za trgovce, energetske kompanije i industrijske potrošače: veća potrošnja više ne znači automatski i više prosečne cene električne energije. Tokom 24. nedelje regionalna potrošnja električne energije dostigla je 15,85 TWh, što predstavlja povećanje od 692,9 GWh, odnosno 4,6% u odnosu na prethodnu nedelju, dok su istovremeno prosečne cene na većini SEE tržišta za dan unapred zabeležile pad.
Uzrok nije bila slabija potrošnja. Italija je povećala potrošnju za 319,8 GWh, Turska za 246,7 GWh, dok je Grčka zabeležila rast od 55,0 GWh, čime je njena nedeljna potrošnja premašila 1,01 TWh. Promena je pre svega bila rezultat snažnijeg rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, koja je rasla brže od same potrošnje. Ukupna proizvodnja električne energije iz vetra i sunca u regionu porasla je na 3,64 TWh, što predstavlja povećanje od 518,6 GWh ili 16,6% na nedeljnom nivou. Proizvodnja iz vetroelektrana porasla je za 28,1% na 1,40 TWh, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana povećana za 10,4% na 2,23 TWh.
Dodatne količine električne energije sa niskim marginalnim troškovima proizvodnje izvršile su pritisak na cene u većini tržišta regiona. Srbija je zabeležila najveću korekciju, pri čemu je prosečna nedeljna cena pala za 21,5% na 78,22 €/MWh. U Bugarskoj je cena smanjena za 7,2% na 93,58 €/MWh, u Hrvatskoj za 7,3% na 92,02 €/MWh, u Rumuniji za 4,7% na 97,38 €/MWh, dok je u Mađarskoj zabeležen pad od 4,3% na 98,71 €/MWh. Italija je zabeležila pad od 3,8%, ali je sa prosečnom cenom od 123,17 €/MWh ostala najskuplje tržište u regionu. Izuzetak je bila Grčka, gde je prosečna cena porasla za 2,6% na 91,53 €/MWh.
Niže prosečne cene ne treba tumačiti kao znak potpuno uravnoteženog elektroenergetskog sistema. Proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 7,5% na 3,70 TWh, čime je iz sistema nestalo 300,2 GWh fleksibilne proizvodnje. Zbog toga je povećana proizvodnja iz termoelektrana, koja je porasla za 8,7% na 4,52 TWh. Posebno je izražen bio rast proizvodnje iz uglja i lignita, koja je povećana za 24,4% na 2,14 TWh, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena za 2,4% na 2,38 TWh.
Početak letnje sezone zato šalje znatno složeniji signal od jednostavne priče o padu cena pod uticajem obnovljivih izvora energije. Solarne i vetroelektrane sve više imaju kapacitet da ograniče rast prosečnih nedeljnih cena, ali smanjena proizvodnja iz hidroelektrana i povećana večernja potrošnja i dalje drže termoelektrane blizu granice određivanja tržišne cene. Za kupce električne energije rizik se sve više pomera sa prosečnih nedeljnih cena na satne cenovne profile, dok se za trgovce prilike sve više nalaze u volatilnosti, cenovnim razlikama između tržišta i fleksibilnosti sistema, a manje u jednostavnom praćenju regionalnog rasta potrošnje.
