Obnovljivi izvori energije su tokom 24. nedelje postali dominantna sila u formiranju cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi, preoblikujući tržišnu dinamiku uprkos istovremenom rastu potrošnje električne energije. Na analiziranim tržištima, ukupna proizvodnja iz vetra i sunca porasla je na 3,64 TWh, što predstavlja povećanje od 518,6 GWh, odnosno 16,6% na nedeljnom nivou. Obim ovog rasta bio je dovoljan da neutrališe efekat višeg sezonskog opterećenja, stvarajući tržišno okruženje u kojem rast potrošnje nije doveo do rasta cena električne energije.
Vetroenergija dala je najjači doprinos rastu obnovljivih izvora. Regionalna proizvodnja vetra porasla je za 308,4 GWh, odnosno 28,1%, na 1,40 TWh, dok je solarna proizvodnja povećana za 210,2 GWh, odnosno 10,4%, na 2,23 TWh. Zajedno, ove tehnologije su obezbedile značajno veći udeo u regionalnom proizvodnom miksu, jačajući „obnovljivi jastuk“ koji je podržao veleprodajna tržišta tokom ranog letnjeg perioda povećane potražnje.
Turska je bila najistaknutije tržište, sa rastom varijabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora od 67,1%, prvenstveno zahvaljujući snažnom oporavku proizvodnje vetroelektrana. Srbija je takođe zabeležila izuzetne rezultate, sa rastom obnovljive proizvodnje od 76,8% na nedeljnom nivou. Ostala tržišta takođe su ostvarila solidne dobitke, uključujući Mađarsku (+21,2%), Bugarsku (+12,8%), Rumuniju (+6,1%) i Italiju (+6,1%). Grčka je imala skromniji ukupni rast od 1,9%, jer je snažan porast solarne proizvodnje od 22,8% bio delimično neutralisan padom proizvodnje vetra od 31,4%.
Hrvatska je bila izuzetak u regionalnom trendu. Proizvodnja varijabilnih obnovljivih izvora smanjena je za 35,9%, pre svega zbog slabijih vetrovnih uslova. Kao rezultat toga, hrvatski elektroenergetski sistem se više oslonio na hidroenergiju, pri čemu je proizvodnja hidroelektrana porasla za 43,5%. Time je formirana drugačija struktura balansiranja u poređenju sa susednim tržištima, gde su vetar i sunce bili glavni pokretači rasta ponude.
Uticaj obnovljivih izvora jasno se odrazio i na veleprodajne cene električne energije širom regiona. Većina tržišta Jugoistočne Evrope zabeležila je pad cena uprkos rastu potrošnje, što potvrđuje sve veći uticaj varijabilne obnovljive proizvodnje na formiranje cena. Prosečne nedeljne cene pale su na 78,22 €/MWh u Srbiji, 93,58 €/MWh u Bugarskoj, 92,02 €/MWh u Hrvatskoj, 97,38 €/MWh u Rumuniji i 98,71 €/MWh u Mađarskoj.
Dešavanja u 24. nedelji ukazuju na širu strukturnu promenu na tržištu električne energije Jugoistočne Evrope. Vetar i solarna energija više nisu marginalni faktori u formiranju cena. Oni sve više postaju primarni izvor tržišne volatilnosti, utičući na cenovne razlike, odluke o dispečingu, prekogranične tokove i trgovačke prilike, pre nego što ograničenja hidroenergije ili termoelektrana dođu u prvi plan. Kako penetracija obnovljivih izvora nastavlja da raste, njihov uticaj na formiranje regionalnih cena električne energije postaće još izraženiji.
