Cene električne energije za isporuku unapred (day-ahead) širom jugoistočne Evrope i Mađarske naglo su porasle za isporuku 20. marta 2026. godine, pod uticajem skoka cena gasa i CO₂, zategnutog regionalnog balansa i obnovljene zavisnosti od uvoza u centralnoj Evropi, dok su se delovi Zapadnog Balkana izdvojili usled lokalnih faktora.
Mađarski HUPX profilisao se kao regionalni referentni nivo, dostigavši €157,74/MWh (+€34 na dnevnom nivou), dok su Slovenija i Hrvatska pratile sa €148,18/MWh i €141,87/MWh, odražavajući snažnu integraciju sa centralnoevropskim tržištima.
Nasuprot tome, srpski SEEPEX zabeležio je €96,85/MWh (-€4,6), dok su Albanija i Severna Makedonija značajno pale na €75,25/MWh i €81,04/MWh, što ukazuje na rast diverzifikacije cena unutar regiona.
Gasni šok redefiniše cenovni minimum
Uzlazni pritisak u ključnim tržištima prvenstveno je izazvan novim skokom na evropskim gasnim berzama, pri čemu je austrijski CEGH front-month porastao na €64,14/MWh (gotovo +€10 dnevno), dok su šire EU cene dostigle višegodišnje maksimume usled poremećaja u LNG infrastrukturi.
Istovremeno, tržište CO₂ je ojačalo, sa rastom EUA ugovora, što je dodatno povećalo marginalne troškove termoelektrana u regionu.
Ovaj troškovni pritisak direktno se prelio na elektroenergetska tržišta, posebno u Mađarskoj i Sloveniji, gde gasne elektrane i uvoz imaju ključnu ulogu u formiranju cena.
Zatezanje elektroenergetskog balansa u centralnom SEE regionu
Regionalni fundamenti ukazuju na zategnut odnos ponude i tražnje, uz ukupnu potrošnju od oko 35.054 MW i neto uvoz od -2.855 MW, što potvrđuje pojačanu zavisnost od spoljnog snabdevanja.
Ukupna proizvodnja porasla je na oko 37.031 MW, uz doprinos:
- hidroenergije: 7.979 MW (+558 MW)
- uglja: 7.664 MW (+261 MW)
- gasa: 5.393 MW (+201 MW)
- vetra: 5.708 MW (+341 MW)
Međutim, solarna proizvodnja je pala na 2.859 MW (-439 MW), čime je uklonjen ključni faktor za ublažavanje cena tokom dana, što je dodatno podiglo večernje pikove.
Snažna povezanost sa centralnom Evropom
Rast cena u Mađarskoj i Sloveniji odražava sužavanje razlika u odnosu na Nemačku i Austriju, uz povećanje HU-DE spread-a na €14,7/MWh (+€5 dnevno), što signalizira pojačanu oskudicu u regionu.
Tokovi električne energije potvrđuju ovaj trend – uvoz iz Austrije i Slovačke ostaje povišen, iako blago smanjen, ukazujući na visoku tražnju i ograničene prekogranične kapacitete.
Italija ostaje premium tržište sa cenama iznad €150/MWh, što dodatno povlači izvoz iz regiona i podstiče konvergenciju cena u severnim SEE zonama.
Zapadni Balkan se odvaja na osnovu lokalnih faktora
Dok je centralni SEE pratio evropski uzlazni trend, Zapadni Balkan je pokazao jasno razdvajanje tržišta.
Srbija je ostala relativno stabilna na €96,85/MWh, zahvaljujući domaćoj proizvodnji iz uglja i hidroenergije i manjoj zavisnosti od uvoza.
Albanija i Severna Makedonija zabeležile su najveći pad (-€24,5/MWh i -€29/MWh), usled povoljne hidrološke situacije i slabije potražnje.
Crna Gora je blago porasla na €97,01/MWh, prateći Srbiju, ali i dalje značajno ispod EU-povezanih tržišta.
Unutardnevna volatilnost ukazuje na strukturni pritisak
Satni profili cena pokazuju izraženu unutardnevnu volatilnost, naročito u Mađarskoj, Sloveniji i Rumuniji, gde su večernji pikovi prelazili €250/MWh usled pada solarne proizvodnje i rasta termo angažovanja.
Minimalne cene ostale su pozitivne na većini tržišta, što potvrđuje strukturno zategnut sistem bez viškova obnovljivih izvora.
Forward tržište potvrđuje uzlazni trend
Forward kriva dodatno je ojačala, uz:
- mađarski Cal-26 baseload oko €117/MWh
- rast week-ahead i month-ahead ugovora
- uzlazni trend cena uglja i gasa
Ovi pokazatelji sugerišu da tržište očekuje dugotrajno zatezanje, a ne kratkoročan skok cena.
Izgledi tržišta
Trenutna struktura ukazuje na krhku ravnotežu, gde cene električne energije sve više zavise od volatilnosti gasnog tržišta i geopolitičkih rizika, a manje od vremenskih uslova.
Zabrana uvoza ruskog gasa i dodatna regulatorna ograničenja u EU dodatno zatežu lance snabdevanja, dok poremećaji u LNG sektoru povećavaju rizik premije na energetskim tržištima.
Kratkoročno, kretanje cena zavisiće od tri ključna faktora:
- stabilnosti cena gasa i LNG tokova
- oporavka solarne proizvodnje tokom vikenda
- dostupnosti prekograničnih kapaciteta ka Mađarskoj i Sloveniji
Bez stabilizacije gasnog tržišta, region će verovatno ostati u režimu povišenih cena, pri čemu će centralni SEE pratiti EU trendove, dok će Zapadni Balkan zadržati periodičnu cenovnu nezavisnost uslovljenu hidrološkim prilikama i domaćim balansom proizvodnje.
