Ekspanzija solarne energije širom Jugoistočne Evrope odvija se tempom za koji mali broj prenosnih elektroenergetskih sistema prvobitno nije bio projektovan. Fotonaponska tehnologija doživela je dramatičan pad troškova tokom poslednje decenije, zbog čega su veliki solarni parkovi postali jedan od najkonkurentnijih izvora proizvodnje električne energije. Kako investicioni kapital sve više ulazi u ovaj sektor, solarni kapaciteti se ubrzano šire širom Balkana i susednih tržišta Evropske unije. Međutim, ovaj talas nove proizvodnje sve češće dolazi u sukob sa strukturnim ograničenjima prenosne infrastrukture.
Elektroenergetske mreže u Jugoistočnoj Evropi istorijski su izgrađene oko centralizovanih termoelektrana i velikih hidroenergetskih postrojenja. Prenosni koridori projektovani su za transport električne energije iz velikih baznih elektrana ka urbanim centrima potrošnje, a ne za integraciju hiljada megavata decentralizovanih solarnih kapaciteta. Kao posledica toga, zagušenja u prenosnoj mreži postaju jedna od najznačajnijih prepreka daljem razvoju obnovljivih izvora energije.
Razmere razvoja solarnih projekata jasno pokazuju obim transformacije koja je u toku. Rumunija je u poslednjih nekoliko godina značajno proširila portfelj projekata iz fotonaponskih elektrana, koji sada premašuje 15 GW planiranih ili projekata u izgradnji. Bugarska je od 2022. godine priključila više gigavata solarnih elektrana na mrežu, dok dodatni projekti čekaju odobrenje za priključenje. U Srbiji aukcije za obnovljive izvore i privatni projekti ukazuju na potencijalni rast solarnih kapaciteta od približno 1 do 2 GW u narednim godinama, dok Severna Makedonija i Albanija takođe privlače sve veći broj investitora u solarni sektor.
Proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana ima izrazito koncentrisan dnevni profil. Najveći nivo proizvodnje javlja se oko podneva, kada je intenzitet sunčevog zračenja najveći, što dovodi do naglog povećanja ponude električne energije u relativno kratkom vremenskom periodu. Ukoliko prenosna infrastruktura ne može da transportuje ovu energiju ka centrima potrošnje ili izvoznim tržištima, dolazi do zagušenja u mreži. U ekstremnim situacijama operatori sistema moraju da ograniče proizvodnju iz obnovljivih izvora kako bi održali stabilnost elektroenergetskog sistema.
Takvo ograničavanje proizvodnje predstavlja direktan ekonomski gubitak za investitore u obnovljive izvore, jer se električna energija koja bi mogla biti proizvedena praktično gubi. Kako solarni kapaciteti u regionu rastu, rizik od ograničavanja proizvodnje postaje sve važniji faktor u ekonomici projekata. Investitori zato moraju pažljivo proceniti da li kapacitet prenosne mreže u određenom koridoru može da apsorbuje njihovu proizvodnju tokom vršnih solarnih sati.
Ograničenja prenosne mreže posebno su važna u kontekstu prekogranične trgovine električnom energijom. Jugoistočna Evropa je snažno povezana sa tržištima Centralne Evrope kroz mrežu visokonaponskih dalekovoda. Viškovi solarne energije u Rumuniji ili Bugarskoj mogu uticati na cene električne energije u susednim tržištima kao što su Srbija, Mađarska i Grčka. Međutim, kada je kapacitet međusistemskih veza ograničen, dolazi do razlika u cenama između tržišta, a višak električne energije ne može efikasno da se izveze.
Ova situacija stvara određeni energetski paradoks. Sa jedne strane, obnovljivi izvori smanjuju troškove proizvodnje i obaraju veleprodajne cene električne energije u periodima visoke proizvodnje. Sa druge strane, nedovoljni kapaciteti prenosne mreže mogu sprečiti da ta jeftina električna energija stigne do potrošača na drugim tržištima, čime se ograničavaju ekonomske koristi razvoja obnovljivih izvora.
Zbog toga operatori prenosnih sistema širom regiona planiraju značajne investicije u infrastrukturu. Rumunska kompanija Transelectrica predložila je proširenje više visokonaponskih prenosnih koridora koji povezuju regione bogate obnovljivim izvorima sa velikim centrima potrošnje. Bugarski operator ESO radi na jačanju dalekovoda koji povezuju oblasti sa velikim brojem solarnih elektrana sa prekograničnim interkonekcijama. U isto vreme, srpski EMS učestvuje u regionalnim projektima čiji je cilj jačanje tokova električne energije između Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Jedna od strateški najvažnijih energetskih veza u regionu jeste podmorski HVDC kabl između Italije i Crne Gore, koji omogućava da električna energija proizvedena na Balkanu direktno stiže na italijansko tržište. Sa kapacitetom od oko 1 GW, ovaj kabl predstavlja ključnu kapiju za izvoz obnovljive energije iz Jugoistočne Evrope ka Zapadnoj Evropi. Kako proizvodnja iz vetra i sunca u regionu raste, značaj ove interkonekcije postaje sve veći.
Još jedan faktor koji utiče na ekonomiku solarnih projekata jeste pojava negativnih cena električne energije u periodima prekomerne ponude. Kada proizvodnja iz solarnih elektrana premaši potražnju, a prenosni kapaciteti su ograničeni, veleprodajne cene mogu pasti na veoma nizak nivo, pa čak postati negativne. Ova pojava već je česta u tržištima poput Nemačke i Španije, a sve češće se javlja i u tržištima Centralne i Jugoistočne Evrope.
Negativne cene signaliziraju da sistem ima više električne energije nego što može efikasno da apsorbuje. U takvim situacijama proizvođači iz obnovljivih izvora mogu ostvariti minimalne ili nikakve prihode, osim ako su obezbedili dugoročne ugovore o otkupu električne energije ili mehanizme podrške poput ugovora za razliku. Kako se udeo solarne energije u regionu povećava, očekuje se da će volatilnost cena tokom podnevnih sati postajati sve izraženija.
Baterijski sistemi za skladištenje energije nude potencijalno rešenje za ove izazove. Skladištenjem viška električne energije tokom perioda visoke solarne proizvodnje i njenim oslobađanjem tokom večernjih vršnih opterećenja, baterije mogu ublažiti oscilacije cena i smanjiti potrebu za ograničavanjem proizvodnje. Skladištenje energije takođe omogućava proizvođačima da prodaju električnu energiju u periodima kada su cene na tržištu više, čime se poboljšava ekonomika projekata.
Integracija solarnih elektrana sa sistemima za skladištenje energije zato postaje jedan od ključnih investicionih trendova. Hibridni projekti solarnih elektrana i baterijskih skladišta već su uobičajeni u Zapadnoj Evropi, a sve češće se pojavljuju i u Jugoistočnoj Evropi. Ovakvi projekti mogu učestvovati i na tržištu električne energije i na tržištu pomoćnih sistemskih usluga, čime ostvaruju više izvora prihoda.
Još jedno strateško rešenje jeste jačanje regionalne integracije tržišta električne energije. Povezivanje tržišta Jugoistočne Evrope sa širim evropskim energetskim tržištem može doprineti većoj konvergenciji cena i efikasnijem prekograničnom protoku električne energije. Koordinacijom raspodele prenosnih kapaciteta i mehanizama tržišnog usklađivanja, države mogu smanjiti zagušenja u mreži i unaprediti integraciju obnovljivih izvora.
Solarni bum u Jugoistočnoj Evropi stoga predstavlja istovremeno i veliku razvojnu priliku i značajan infrastrukturni izazov. Solarne tehnologije nude relativno jeftin put ka dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora i smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Međutim, bez paralelnih investicija u prenosne mreže i kapacitete za skladištenje energije, ubrzana ekspanzija solarnih elektrana može dovesti do zagušenja, ograničavanja proizvodnje i povećane volatilnosti cena električne energije.
Zbog toga će naredna faza energetske tranzicije regiona biti definisana ne samo razvojem obnovljivih izvora već i modernizacijom elektroenergetskih mreža. Prenosni koridori, interkonekcije i sistemi za skladištenje energije moraće da se razvijaju paralelno sa solarnim kapacitetima kako bi Jugoistočna Evropa u potpunosti iskoristila ekonomske i ekološke prednosti svog solarnog energetskog potencijala.
Pripremljeno od strane virtu.energy
