Januar na gas tržištima u Jugoistočnoj Evropi ponašao se veoma drugačije od električne energije, iako su dve komoditete usko povezane na marginama. Dok su cene struje dominirale kratkim, intenzivnim intervalima oskudice, formiranje cena gasa u regionu zavisilo je od kontinuiteta snabdevanja, pozicije skladišta i sigurnosti transportnih koridora, a ne od same nestašice. Rezultat je bio mesec povišenih ali kontrolisanih cena gasa, sa volatilnošću znatno nižom nego kod električne energije i jasnom razlikom između tržišta sa sigurnim tranzitom i tržišta koja su strukturno izložena uvozu.
Na evropskom referentnom nivou, holandski TTF front-month trgovao se u januaru uglavnom u rasponu €28–34/MWh, sa kratkotrajnim skokovima koji su bili izazvani prognozama vremena, a ne fizičkim prekidima snabdevanja. Ovo je važno za SEE jer, za razliku od 2022–2023, cena gasa u regionu više nije određena vanrednom nestašicom, već strukturom ugovora i transportnim ograničenjima, što znači da lokalne premije ili diskonti u odnosu na TTF govore mnogo više od same cene na referentnom hubu.
Srbija je ušla u januar sa strukturno zaštićenom gas pozicijom. Okvir snabdevanja, oslonjen na dugoročne ugovore sa Gazpromom putem Balkan Stream cevovoda, značio je da je marginalna zimska potrošnja uglavnom pokrivena cenama vezanim za naftu ili hibridne formule, znatno ispod TTF spot maksimuma. Ova zaštita objašnjava zašto gas nije postao dominantni marginalni pokretač cena struje u Srbiji, čak ni kada su SEEPEX vrhovi dostizali €300/MWh. Drugim rečima, januarska oskučena potražnja za strujom bila je primarno problem fleksibilnosti i uvoznih ograničenja, a ne šok cena gasa. Industrijski kupci gasa su imali koristi od relativne stabilnosti cena, dok gasne elektrane nisu doživele repricing koji bi se normalno direktno preneo na struju.
Bugarska je bila izložena više nego Srbija, ali i dalje u kontrolisanom režimu. Sa diversifikovanim snabdevanjem, uključujući azerbejdžanske količine preko IGB interkonektora i LNG uvoz vezan za evropske hubove, bugarske cene gasa pratile su TTF bliže nego u Srbiji, ali bez akutnog stresa. Povlačenja iz skladišta bila su uredna, a sistem je zadržao opcionalnost za odgovor na hladne talase bez panike. Ova relativna stabilnost na nivou gasa delimično objašnjava sposobnost Bugarske da izvozi struju u Rumuniju, sa više od 400 GWh severnog izvoza, dok je vlastiti marginalni trošak ostao konkurentan.
Rumunija ima drugačiji gas profil. Kao značajan domaći proizvođač, Rumunija je ušla u zimu sa skladištima i proizvodnjom koja pokriva veliki deo potražnje, smanjujući direktnu izloženost međunarodnoj volatilnosti gasa. Ipak, tržište struje i dalje je bilo premium, sa OPCOM baseload prosekom €150,51/MWh i vrhom €176,60/MWh. Ova diverzija naglašava ključnu januarsku lekciju: visoke cene struje u SEE nisu linearno pokretane gasom. Rumunijska gasna ravnoteža bila je relativno udobna, ali cene struje su ostale povišene jer marginalno ograničenje nije bio trošak goriva, već fizička fleksibilnost sistema, hidro-resursi i prekogranična zagušenja.
Hrvatska je stajala između Bugarske i LNG kompleksa na Jadranu. Pristup LNG terminalu na Krku dao je Hrvatskoj jasan sigurnosni benefit, ali cene su bile više izložene hub volatilnosti. Januarske cene gasa za hrvatske kupce odražavale su TTF plus troškove regasifikacije i transporta, držeći isporučene troškove iznad ugovorno povezanih nivoa Srbije. Ova izloženost se indirektno prenosila na cene struje: kada su gasne elektrane bile na marginama tokom kritičnih sati, CROPEX je čistio više od Srbije, sa prosečnim vrhovima od €165,66/MWh naspram €136,27/MWh u Srbiji. Gas tržište nije eksplodiralo, ali je dovoljno visoko da pojača premiju struje tokom perioda stresa.
Crna Gora ostaje strukturno van gasnog sistema, a januar je osnažio implikacije tog odsustva. Bez gasnih elektrana, tržište struje u Crnoj Gori formirano je gotovo isključivo po hidro dostupnosti i uvozu. Zato je MEPX mogao da pokaže ekstremne niske vrednosti, poput €18,79/MWh tokom energijom bogatih dana, a ipak skoči iznad €180/MWh tokom ograničenih vrhova. Gas trendovi su uticali samo indirektno, kroz cene koje je Crna Gora plaćala kada je uvozila iz gasom podložnih susednih sistema.
Na nivou regiona, ponašanje skladišta bilo je ključno. SEE gas sistemi su ušli u januar sa adekvatnim zalihama, što je omogućilo operaterima da odgovore na hladne talase kroz povlačenja, a ne preko spot tržišta. Ovo je smanjilo volatilnost i sprečilo da gas postane okidač sistemskog stresa. Za razliku od struje, gde su večernji rampovi ponovo forsirali tržišta u cenu oskudice, gas potražnja je bila glatkija i predvidljivija, dopuštajući infrastrukturi i ugovorima da apsorbuju šokove.
Interakcija između gasa i struje u januaru stoga je išla u jednom smeru. Gas je pružao cena plafon i sidro stabilnosti, ali nije određivao marginalnu cenu u većini ekstremnih sati struje. Kada su SEE cene struje eksplodirale, to se desilo zbog oskudne fleksibilnosti i uvoznih ograničenja, a ne zato što gas nije bio dostupan ili je bio preskup. Ovo odvajanje predstavlja strukturnu promenu u odnosu na ranije krizne zime i odražava poboljšanu sigurnost gasa i rastući značaj negorivnih ograničenja u SEE elektroenergetskim sistemima.
Sa stanovišta učesnika tržišta, januarski gas trendovi su favorizovali industrijske kupce sa indeksiranim ili dugoročnim ugovorima, vlasnike skladišta koji su mogli optimizovati vreme povlačenja, i komunalne i elektroprivredne kompanije sa diverzifikovanim portfolijem snabdevanja. Kupci izloženi spotu plaćali su premiju u odnosu na kolege sa ugovorima, ali nisu se suočavali sa egzistencijalnim rizikom viđenim u prethodnim zimama. Gubitnici su bili manji i specifičniji: kratkoročni kupci bez pristupa skladištima tokom hladnih talasa i gasno-električne jedinice koje su konkurisale u vršnim satima protiv hidro ili uvozne oskudice, a ne protiv drugih gasnih jedinica.
Strukturno, januar potvrđuje da je Jugoistočna Evropa ušla u novu fazu u kojoj gas više nije dominantni prenosioc volatilnosti, već pozadinska varijabla koja oblikuje konkurentnost između sistema. Tržišta struje sada prvo repricinguju po fleksibilnosti, hidrologiji i mrežnim ograničenjima, dok gas funkcioniše kao sekundarni input. Dokle god su skladišta adekvatna i transportni koridori otvoreni, gas će nastaviti da stabilizuje, a ne da destabilizuje SEE energetska tržišta—čak i dok cene struje ostaju sposobne za ekstremne, kratkotrajne dislokacije.
Pripremljeno od strane virtu.energy
