Izgradnja najveće solarne elektrane u Hrvatskoj ušla je u završnu fazu, s instalacijom približno 160.000 fotonaponskih panela koja je završena početkom januara. Ova elektrana se nalazi pored postojećeg vetroparka Korlat, što predstavlja značajan korak napred u širenju obnovljivih izvora energije u zemlji.
Sa instaliranom snagom od 99 MW, solarna elektrana Korlat će raditi zajedno sa susednim vetroparkom snage 58 MW, formirajući hibridni park obnovljivih izvora sposoban da proizvede oko 165 GWh električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje otprilike 100.000 domaćinstava. Solarni sistem, koji gradi kineska kompanija Norinco, očekuje se da će postati operativan kasnije ove godine uz ukupnu investiciju od oko 70 miliona evra.
Region Dalmacije se pokazao kao ključna tačka za ulaganja u solarne projekte u Hrvatskoj. U kombinaciji sa drugim obnovljivim izvorima, ovi projekti su već podigli udeo nefosilne električne energije na više od dve trećine nacionalne proizvodnje.
Još jedan nedavni dodatak je solarna elektrana Dugopolje koja je počela sa komercijalnim radom novembra 2025. godine. Ova elektrana, smeštena u centralnoj Dalmaciji, ima instaliranu snagu od 13.5 MW i sastoji se od 23.452 panela raspoređenih u 26 nizova. Očekuje se da će godišnje generisati 17.2 GWh električne energije i snabdevati oko 6.000 domaćinstava. Projektovao i izgradio ju je Končar, a izgradnja je započela januara 2024. godine uz ukupnu investiciju od približno 11 miliona evra.
Hrvatska elektroprivreda (HEP) trenutno upravlja sa 11 neintegrisanih solarnih elektrana povezanih na nacionalnu mrežu, dok je još sedam u fazi izgradnje. Pored Dugopolja, samostalne elektrane Crnkovci i Jambrek su započele redovan rad tokom 2025. godine. Projekti poput Radosavaca, Lipika i Čakovca približavaju se ključnim prekretnicama, pri čemu neki pripremaju vezu na mrežu.
Razvoj solarnih projekata takođe se širi na hrvatske otoke. U toku je izgradnja postrojenja snage 1 MW na Unijama, nakon prethodnog projekta na Visu. Očekuje se da će objekat na Unijama pokriti značajan deo potražnje za električnom energijom na otoku, uz razmatranje potencijalnog skladištenja baterija i nezavisnog rada od mreže. Dodatni projekti na otocima uključuju postrojenje Bogomolje snage 8 MW na Hvaru i postrojenje snage 6.5 MW blizu Orleca na Cresu, dok se još jedan projekt na Cresu priprema kod Ustrina.
Na kopnu HEP ima šest naprednih solarnih projekata, pri čemu se postrojenje Sukosan snage 45 MW ističe po veličini. Proizvodnja solarne energije sa krovova takođe nastavlja da raste, s više od 65 integrisanih sistema već instaliranih na zgradama u vlasništvu kompanije i pripremama za dodatnih 90 krovnih postrojenja koja će dodatno ojačati distribuiranu kapacitet obnovljivih izvora energije Hrvatske.
