Cena električne energije u Srbiji više nije stabilan parametar – ona je rezultat složene interakcije domaće proizvodnje, hidrologije, obnovljivih izvora, tržišnih veza i regionalnih prilika. Što je više obnovljivih izvora, to cena postaje više „klimatski zavisna ekonomija“.
Kada sistem ima obilje vetra ili budućeg solara, cene mogu padati. Kada sistema nema dovoljno obnovljivih izvora, pogotovo u periodima vršne potrošnje, cene mogu ubrzano rasti. Hidrologija ostaje najveća nepoznanica.
Tradicionalni modeli predviđanja cena zasnovani samo na ponudi, potražnji i gorivima više nisu dovoljni. Danas u modele moraju ući vremenske prognoze, hidrologija, međunarodne interkonekcije, balansno tržište i fleksibilnost.
Za EPS i EMS ovo je pitanje prihoda, investicija, rizika i strategije. Za industriju – pitanje konkurentnosti. Za državu – pitanje političke stabilnosti, jer krize cena uvek pređu u društvene krize.
Predviđanje cena u Srbiji danas znači upravljanje ranjivošću. Što je prognoza lošija, sistem je izloženiji. Što je pametnija, država je stabilnija.
