Šta će u energetskoj budućnosti moći da zameni ugalj? Kojom dinamikom će ići energetska tranzicija i da li Srbija može da se osloni na sunce, vetar i vodu, ili joj treba i nuklearna energije. U Srbiji je u lane proizvedeno 36 odsto električne energije iz obnovljivih izvora OIE, što je treći najbolji rezultat u Evropi, posle Norveške i Španije. Što se tiče instalisanih kapaciteta iz OIE, Srbija se približava procentu od 50 odsto.
Sve su to pitanja koja su se mogla čuti na trećoj Međunarodnoj konferenciji o energetskoj tranziciji koju je organizvao portal „Energija balkana”.
Stručnjak za energetiku Željko Marković, jedan od panelista je na panelu „Sigurnost snabdevanja u uslovima zelene energetske tranzicije” istakao da se svet bori sa rešavanjem problemom kako priključiti toliko mnogo OIE koliko se planira.
-Do 2028. godine biće priključeno sedam teravatsati. Ali, ni tada neće biti 100 odsto udela OIE u svetskim razmerama proizvodnje zelene energije već 80 odsto. Nuklearna energija nije do sada bila toliko tema. Ali, sigurno je da će nešto morati da odmeni ugalj. Tržište će nas naterati da ugasimo ugalj pre nego što smo planirali. Da li će da ugasimo ili da povučemo, to ćemo videti. Država uvodi kapacitivni mehanizam. Ali, za to postoje uslovi koji se tiču pravila o državnoj pomoći i analize adekvatnosti sistema. To isto košta. Država mora da plati EPS-u da drži te kapacitete u rezervi. A građani će kroz neku taksu morati da finansiraju tu rezervu”, rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, veliki akcenat stavlja se na izgradnju solarnih panela. Evropske direktive prepoznaju veliko učešće solarnih panela na domaćinstvima.
Đedović Handanović obišla radove na remontu Rafinerije nafte Pančevo
Kada su u pitanju prenosni i distributivni sistem, potrebne su investicije u infrastrukturu. Kontinulani integrisani plan je ono na čemu se insistira u svetu.
Maja Turković, direktorka CVP Global istakla je da privatni sektor jeste efikasniji kada su OIE u pitanju, jer može jeftinije i brže da razvije projekte.
„Brže možemo da dođemo da izgradimo kapacitete. Privatni projekti neće biti realizovani ako nisu isplativi. Imamo puno projekata u državnom sektoru koji se grade iako su neisplativi”, rekla je Turković komentarišući da će samo oni projekti koji su u stanju da zaključe ugovore o otkupu dobiti finansiranje.
David Žarković, izvršni direktor EPS istakao je da je ovo preduzeće bilo pod velikim pritiskom investitora za ugovor o otkupu električne energije. Ni jedan od tih investitora nije želeo da samostalno postane učesnik na tržištu električne energije. Konstatujući da električna energija ide tamo gde je cena najveća, Žarković je rekao da je „svim investitorima u Srbiji primarni cilj da potpišu ugovor sa EPS-om, prenosi Politika.
