U Srbiji je za dve godine znatno povećan kapacitet solarnih elektrana, ali prozjumeri i energetske zajednice i dalje nemaju dovoljnu podršku države, ocenila je Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe).
U studiji o prevazilaženju prepreka za obnovljivu energiju na Zapadnom Balkanu, s fokusom na Srbiju i Severnu Makedoniju, Mreža je navela da obe zemlje rade na usklađivanju energetskih i klimatskih ciljeva sa ciljevima EU, a u skladu s obavezama prema Energetskoj zajednici, što znači postizanje karbonske neutralnosti i povećanje udela obnovljivih izvora energije u svom energetskom miksu.
Obe države se, međutim, suočavaju s izazovima zbog istorijske zavisnosti od fosilnih goriva, pre svega uglja, i jeftinije struje nego u EU.
Mreža je saopštila da u projektima OIE u Srbiji dominiraju hidroenergija i energija vetra i da je razvoj projekata fotonaponskih elektrana i vetroparkova dugo stagnirao, ali da se to nedavno promenilo zahvaljujući promenama zakonodavnog okvira.
“Ipak, ukupni instalisani kapaciteti fotonaponskih i vetroelektrana u Srbiji ostaju mali u evropskim okvirima”, navodi se u izveštaju i dodaje da postoji veilka razlika između dve tehnologije.
Trenutno instalisani kapacitet fotonaponskih elektrana je oko 60 megavata, a kapacitet vetroenergije je oko 398 megavata.
“Važno je napomenuti da je rast sa 12 na 60 megavata instalisanih fotonaponskih kapaciteta u Srbiji postignuto za samo dve godine”, ističe se u izveštaju.
Dodaje je se da je Vlada Srbije počela da sprovodi ambicioznije planove za instalaciju solarnih i vetroelektrana čija bi snaga bila više gigavata.
“Potraga za strateškim partnerima za razvoj većih projekata energije vetra i sunca, zajedno sa podsticajima za ulaganja u balansiranje kapaciteta i usvajanjem novog regulatornog okvira za OIE, pokazuju inicijativu Vlade Srbije da predvodi energetsku tranziciju zemlje”, ocenili su autori.
U dokumentu se navodi da, iako su zakonodavne promene omogućile nedavni nagli razvoj modela prozjumera, postoji nekoliko prepreka koje ometaju snažniji rast kapaciteta solarnih panela na krovovima.
“Energetske zajednice, energetski ugroženi građani i subvencije za prozjumere i dalje su pogođeni preterano složenim i dugotrajnim procedurama u Srbiji”, navodi se u izveštaju.
Takođe bi bilo dobro, dodaje se u dokumetnu, da se prozjumerima omogući da imaju finansijsku korist od viška proizvedene električne energije.
Jedan od najvećih problema je balansiranje mreže, zbog čega Vlada želi da podstakne ulaganje u skladištenje energije.
Srbija bi, prema oceni autora izveštaja, trebalo da pojednostavi procedure za subveniconisanje fotonaponskih panela za prozjumere, kao i procedure za povezivanje energetskih zajednica na mrežu.
Jedna od preporuka u dokumentu je da Srbija sprovede obavezu energetske obnove i instalacije sistema OIE za snabdevanje strujom i/ili grejanje u javnim objektima po ugledu na zemlje EU.
“Trenutno, ugalj i termoelektrane ostaju vodeći izvori električne energije u obe zemlje. Krajnje je vreme da Srbija i Severna Makedonija iskoriste puni potencijal domaće obnovljive energije i osiguraju otpornu, pristupačnu i obnovljivu energetsku budućnost za svoje građane”, zaključuje se u izveštaju.
Izvor: Beta
