Udruženje građana „Čuvari Homolja“ saopštilo je da je počelo „borbu“ protiv istražnih radova koje izvodi kompanija Dundee Precious Metals i najavljenog rudnika zlata u tom delu Srbije, u kojoj će sarađivati sa stručnjacima iz oblasti hemije i hidrogeologije.
Aktivista Ivan Milosavljević Buki za portal Mašina navodi da „otpor rudarskim istraživanjima i otvaranju novih rudnika na području Homolja traje već dve godine“, a daje Dundee od aprila 2023. godine do sada izgradio gotovo 40 istražnih bušotina.
„Rudarska istraživanja i najava otvaranja rudnika zlata nalaze se na nekim mestima na svega kilometar od uspostavljenih međunarodno značajnih područja za prirodu, budućih ‘NATURA 2.000’ područja (Veliki krš i Stol, Homolje i Kučaj – Beljanica). Posledice bi se osećala u sva tri, koja su već ugrožena postojećim rudnicima u okolini Bora i Majdanpeka“, ocenjuju u inicijativi „Pravo na vodu“.
Na okupljanje održano u avgusta aktiviste iz Srbije pozvala je članica „Čuvara Homolja“ Slavica Mošić, koja je navela da je nakon formiranja istražnih bušotina došlo do zagađenja teškim metalima u kaptaži pijaće vode.
„Mi smo radili analize u periodu prethodnih velikih kiša, kada je došlo do zamućenja vrela Mlave. U isto vreme se i ta kaptaža ponovo zamutila i bila je sive boje. U isto vreme smo našli i povećano prisustvo teških metala, naročito arsena – koji je imao duple vrednosti u odnosu na dozvoljene – i aluminijuma, koji je bio višestruko uvećan u odnosu na dozvoljene vrednosti“.
Milosavljević dodaje da su utvrđene i povišene vrednosti gvožđa.
Prema njenim rečima, istražne bušotine se formiraju u magmatskim stenama, koje su vodonepropusne, pa nije problem što su bušotine duboke oko 500 metara i prolaze kroz različite slojeve terena, nego u tome što se neadekvatno saniraju, „pa dolazi do površinskog zagađenja vode“.
Zagađene vode, tvrdi Milosavljević, završavaju u vodama Crne reke i njene pritoke koje su povezane sa vrelom Mlave. Slično je sa Tisnicom.
„Ono što mi znamo kao Mlavu nastaje tako što se voda iz vrela Mlave spaja sa Tisnicom. Tako da ponorima sve to što se sliva sa Čoka Rakite lako može da završi u Mlavi“, precizira Milosavljević.
