Evropska komisija je u petak predstavila značajan investicioni paket od 3,2 milijarde evra kojim će podržati 21 projekat povezivanja u oblasti saobraćajne, digitalne, klimatske i energetske infrastrukture na Zapadnom Balkanu.
Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji je Komisija usvojila u oktobru 2020. godine i putem kojeg će se u ovom regionu sprovoditi u delo strategija EU „Globalna kapija“. Projekti su osmišljeni tako da donesu konkretne koristi za svih šest partnera u regionu.
Komesar EU za proširenje Oliver Varheljije izjavio da ovim velikim investicionim paketom ubrzavaju realizaciju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan na terenu.
„Ove prioritetne projekte smo identifikovali u bliskoj saradnji s našim partnerima. Bolje i održivije veze u saobraćaju, digitalnoj infrastrukturi i obnovljivoj energiji će podstaći privredu, pokrenuti zelenu i digitalnu tranziciju u regionu i doneti niz novih prilika za ljude i kompanije na Zapadnom Balkanu i širom EU. Ove investicije će takođe ubrzati integraciju regiona, u skladu sa njegovom jasnom evropskom perspektivom“, rekao je.
Kako se navodi u saopštenju, tokom narednih godina, Ekonomski i investicioni plan će pokrenuti do 30 milijardi evra investicija, u kombinaciji grantova, povoljnih kredita i garancija.
„Plan će pomoći da se zatvori razvojni jaz između Evropske unije i regiona, a podržaće i ekonomski oporavak nakon pandemije“, navodi se u saopštenju.
Finansijski paket uključuje 1,1 milijardu evra bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta pretpristupne podrške 2021-2027. (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, kao povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija.
Investicioni paket od 3,2 milijarde eura kanalisan je kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) – višedonatorsku investicionu platformu koju vodi EU i koja predstavlja primarno finansijsko sredstvo za implementaciju Ekonomskog i investicionog plana u oblastima javne infrastrukture i konkurentnosti privatnog sektora.
Projekti u ovom prvom paketu pokrivaju prioritetne sektore Plana:
Održivi saobraćaj: Izgradnja glavnih putnih i železničkih veza u regionu, uključujući koridore Mediteran, Istok-Zapad i Rajna-Dunav, kao železnički koridor između Skoplja u Severnoj Makedoniji i bugarske granice. Ovi projekti će olakšati regionalnu trgovinu, smanjiti vreme putovanja i podstaći održivi ekonomski rast, donoseći velike koristi lokalnom stanovništvu i preduzećima u regionu.
Čista energija: Razvoj obnovljivih izvora energije sa izgradnjom solarnih elektrana i Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, koji će biti od ključnog značaja za uspješnu tranziciju ka čistoj energiji u regionu i doprineti postepenom ukidanju upotrebe uglja.
Životna sredina i klima: Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja su neophodna za zelenu perspektivu regiona i koja će pomoći u očuvanju zdravlja i dobrobiti ljudi na Zapadnom Balkanu.
Digitalne tehnologije: Razvoj širokopojasne infrastrukture u ruralnim područjima kako bi se osigurao univerzalni pristup širom Zapadnog Balkana.
Razvoj ljudskih kapaciteta: Izgradnja novog objekta jedne univerzitetske dečje bolnice kako bi se povećali njeni kapaciteti i uključile nove tehnologije dijagnostike i lečenja.
Kako se navodi u saopštenju, sprovođenje će početi ubrzo nakon potpisivanja sporazuma s međunarodnim finansijskim institucijama, a očekuje se tokom 2022. i 2023. godine.
„Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan nastoji da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju, te podstakne regionalnu saradnju i približavanje EU. Za plan je opredeljeno do 9 milijardi evra grantova EU iz IPA III, čime će se pokrenuti dodatnih 20 milijardi evra investicija“, navodi se u saopštenju.
Izvor: pobjeda.me
