Pojedinci zagovaraju da se nastavi stanje sa fosilnim gorivima kakvo smo imali do sada i da se i dalje oslanjamo na proizvodnju struje iz uglja, što se ipak pokazuje kao neodrživo, dok su drugi za potpuno dekarbonizovanu energetsku budućnost i zalažu se da se to dogodi preko noći, što je takođe nemoguće. Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković i predsednik Saveza energetičara Srbije je u izjavi za Euronews Srbija rekao da bi naša zemlja trebalo da pronađe neko srednje rešenje između napuštanja uglja i prelaska na nove izvore energije.
„Tržište može značajno da pomogne da bismo došli u to stanje kada nema više fosilnih goriva, da bude najmanje štete po društvo. Vidim tu vrlo pozitivnih tehničko – tehnoločkih dostignuća, i po pitanju baterija, tako da će i pitanje skladištenja struje dobijene iz obnovljivih izvora moći da rešava“, rekao je Rajaković.
On je rekao da je to bila i glavna tema razgovora na skupu „Privreda Srbije na tržištu električne energije“.
„Razgovaramo o značajnoj polugi koja bi trebalo da pomogne da pređemo u novu eru dekarbonizovane energetike, a ta poluga se zove tržište. Ono ne može da funkcioniše bez dobro razvijenih elektroenergetskih mreža. U psolednjih deset godina smo imali značajne pomake u oblasti solarne i vetroenergetike. Objektivno gledano, stekli su se uslovi da se postupnim, a ikako ne revolucionarnim koracima,postupno pomeramo prema novom očekivanom stanju dekorbanizovane energetike“, objasnio je Rajaković.
Da li su rešenje virtuelne elektrane?
Česte su polemike i u Srbiji i u svetu da proizvodnja energije iz obnovljivih izvora nije dovoljna, kao i da nije stalna.
„To je sigurno rešenje za budućnost. Problem koji uočavamo se zove promenljivost proizvodnje iz vetra i sunca. Imam utisak da smo na samom pragu da ga zaokružimo u celosti i da tehnološki bude pokriven i rešen taj problem“, kaže profesor.
On napominje da bi Srbija trebalo da drži otvorenom i pitanje nuklearne enrgije, da prati i školuje ljude u tom delu, ali smatra da ne moramo donositi odluke dok ne vidimo da li možemo domaćim snagama i našim resursima – našim suncem, vodom i vetrom da rešimo naše energetske potrebe.
„Moje sagledavanje je da će tehnologija omogućiti da mi rešimo ovaj zadatak praktično nezavisno od spoljnih činilaca. Nuklearna opcija ima velike prednosti za eksploataciju, nuklearne elektrane su praktično idelane, ali imaju i velike slabosti. Osim velikih ulaganja imate i visoku zavisnost od isporučioca opreme i goriva, a mi nemamo ni jedno ni drugo“, ukazuje Rajaković.
On kaže da se uvode i novi energetski entiteti, odnosno virtuelne balansne grupe i virtuelne elektrane. Objašnjava da jednu virtuelnu elektranu može da čini, na primer, 5.000 domaćinstava sa svojim malim desetkilovatnim elektranama na krovovima i jedno industrijsko preduzeće.
„Privredi se mora pomoći, moraju se ukazati vrlo jasni i precizni putevi kako sa ovim ogromnoim promenama u cenama energenata privreda može da održi svoj jasan kurs i da ne zavisi od tih oscilacija. Zato treba da grade solarne panele na svojim krovovima i da se udružuju u te virtuelne elektrane, odnosno balansne grupe i da na taj način smanje rizik od velikih oscilacija cena energenata“, poručuje profesor, piše Euronews.
