Ako evropski energetski regulatori izvuku bilo kakvu pouku iz nedavnih skokova cena gasa i električne energije ove zime, shvatuće da im je potreban novi set pravila koja regulišu skladištenje gasa uoči hladnih zimskih meseci.
Činilo se kao dobra ideja dozvoliti Gazpromu — najvećem evropskom snabdevaču gasom — da kupi skladišta u blizini svojih kupaca. Na kraju krajeva, Rusija je bila pouzdan snabdevač Evrope gasom od 1960-ih, sa tokovima vitalnog goriva za grejanje zimi i proizvodnju električne energije koji su uglavnom bili neometani Hladnim ratom, raspadom Sovjetskog Saveza i naknadnim uspostavljanjem statusa supersile od strane Rusije.
Tokovi ruskog gasa u Evropu nisu ograničeni migracijom njenog središta za proizvodnju gasa na poluostrvo Jamal, pojavom Kine kao glavne nove destinacije za izvozne gasovode, niti 30-godišnjom politikom Kremlja za odsecanje tranzitnih zemalja — poput Belorusije, Poljske, Ukrajine i baltičkih država — van njenih izvoznih ruta za naftu i gas.
Uvoz gasa u EU
Prodajom skladišta gasa Gazpromu, evropski potrošači su zadržali udobnost velike prodavnice lako dostupnog goriva na svom pragu, a da distributivne i komunalne kompanije nisu morale da kupuju gas dok im ne zatreba.
Evropske komunalne kompanije su bile veoma srećne što su dozvolile Gazpromu da snosi finansijske troškove kupovine i skladištenja gasa, često na takozvanim „zaostalim“ tržištima — gde su buduće cene niže od aktuelnih — kada nije bilo zarade od skladištenja. Ali iste te komunalne kompanije danas plaču zbog nedostatka gasa.
Sistem funkcioniše sasvim dobro, sve dok su skladišta popunjena pre nego što dođe hladno vreme. Ove zime nisu bila. A razlog je jasan: Gazprom, koji kontroliše skoro jednu četvrtinu nemačkih kapaciteta za skladištenje gasa preko Astora GmbH, nije uspeo da popuni svoja skladišta i nije učinio ništa da to ispravi kako je sezona odmicala.
Za potrošače je činjenica da su skladišni kapaciteti ostali nepopunjeni važnija od razloga koji su doveli do toga. Evropske komunalne kompanije nisu žurile da zakupe skladišni prostor, a Gazprom ili nije mogao, ili nije hteo, da popuni skladišta koje poseduje. Šta god da je uzrok, rezultat za potrošače je isti: strah od nestašice i skokova cena.
Rusija je odjednom postala nepouzdan dobavljač. Ali činjenica da Evropa nikada nije insistirala na minimalnom nivou zaliha za strane subjekte — ili domaće — koji poseduju skladišta je zbunjujuća.
Ako Evropa želi da dozvoli da važni objekti za skladištenje gasa ostanu u rukama trgovinskog partnera koji kontroliše strana vlada koja joj možda ne želi uvek dobro, mora da preduzme konkretne korake kako bi osigurala da se niski nivoi zaliha na početku ove zima nikada ne ponove.
Da budemo jasni, evropski kapaciteti za skladištenje gasa su adekvatni, samo ih treba popuniti. Vlasništvo nad skladištima gasa u Evropi trebalo bi da dolazi sa obavezom da se ona dopune pre zime, uz pravnu sankciju ako se to ne desi.
Neuspeh u rešavanju ovog pitanja ostaviće Evropu kao taoca političkih ciljeva njenog najvećeg snabdevača – a zimsko vreme neće uvek biti na njenoj strani.
Izvor: bloomberg.com
