Prvi dokument u Srbiji u kojem se pepeo ne spominje kao otpad, već kao građevinski materijal jeste uredba o upotrebi pepela u građevinarstvu. Na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vlada Republike Srbije usvojila je krajem juna uredbu o tehničkim i drugim zahtevima za pepeo kao građevinski materijal namenjen za upotrebu u izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji i održavanju infrastrukturnih objekata javne namene.
Uredba se primenjuje na pepeo koji nastaje u procesu sagorevanja uglja u termoelektranama i drugim termoenergetskim objektima. Taj pepeo moći će da se koristi u izgradnji javnih puteva, aerodromskih pista, železničke infrastrukture, objekata hidrogradnje kao što su hidrotehnički nasipi, brane i kanali.
Iz Ministarstva građevinarstva najavljeno je i donošenje Uredbe o tehničkim i drugim zahtevima za pepeo, kao građevinski materijal namenjen za upotrebu u proizvodnji beetona i drugih građevinskih maerijala. Od sledeće godine pepeo treba da bude registrovan kao proizvod u Registru hemikalija Republike Srbije.
Saša Miletić, ekspert za zaštitu životne sredine u JP EPS, kaže da je donošenje uredbe važno za „Elektroprivredu Srbije“ jer se mogu ostvariti značajne uštede.
– Na ime takse za zaštitu životne sredine EPS plaća 306 dinara (vrednost takse za ovu godinu) za svaku tonu pepela koja se proizvede u termoelektranama, a s obzirom na to da se godišnje proizvede oko šest miliona tona pepela, taj iznos je na godišnjem nivou oko 1,8 milijardi dinara – kaže Miletić i dodaje da će za svaku plasiranu tonu pepela EPS biti oslobođen ekološke takse.
Inače, u EPS-u su izrađene dve studije: primena pepela za stabilizaciju tla i studija o primeni pepela za potrebe putogradnje, za koju je posebno zainteresovano Ministarstvo građevinarstva. Trenutno se u JP EPS radi na projektu upotrebe pepela u regulaciji reke Resave kod Svilajnca. Koristiće se pepeo iz TE „Morava“.
Prioritetna obaveza „Elektroprivrede Srbije“ u vezi sa uredbom je dovođenje kvaliteta pepela u okvir određenih standarda. Naime, iz naših elektrana izlazi pepeo nešto veće granulacije, pa je potrebno hitno uvođenje novih tehničkih rešenja u procesu proizvodnje električne energije u termoelektranama. Sve ostale karakteristike pepela zadovoljavaju uslove standarda za pepeo SRPS EN 450, koji se odnosi na hemijska i fizička svojstva letećeg pepela.
Uredbom je takođe predviđeno ispitivanje pepela kako bi se proverila njegova usaglašenost sa zahtevima određenih standarda. To će biti posao akreditovanog tela. Naš sagovornik kaže da smo stvorili uslove i obučili kadar da se u našim termoelektranama pokrene redovno autokontrolno ispitivanje kvaliteta pepela, s obzirom na to da ćemo biti u obavezi da se za svaku isporuku napravi i izveštaj o kvalitetu isporučenog proizvoda – pepela. U okviru procesa sertifikacije biće nabavljen i deo opreme neophodne za takva ispitivanja.
Praksa korišćenja pepela u građevinarstvu u zemljama Evropske unije i SAD postoji više od 50 godina i tržište za plasman pepela je veoma razvijeno. Udruženja termoelektrana u Holandiji i Nemačkoj više od deset godina ulagala su u razvoj tržišta i po pet miliona evra godišnje. U nekoliko holandskih luka izgrađena su velika postrojenja za prihvat pepela i dalji transport brodovima, a ČEZ je napravio ćerku-firmu samo za proizvodnju pepela i gipsa.
Inače, pored pepela i gipsa, u procesu sagorevanja uglja stvaraju se i cenosfere, kojima takođe može da se trguje i ostvari dodatna zarada. Cenosfere su najfinije čestice pepela, potpuno pravilnog loptastog oblika i vrlo lagane. Cena kilograma cenosfera na tržištu je oko 200 evra.
Uštede u putogradnji
Procenjeno je da se upotrebom pepela samo u izgradnji puteva mogu ostvariti uštede od 30 do 80 odsto u poređenju sa korišćenjem standardnih materijala.
U Srbiji se trenutno gradi oko 240 kilometara na koridorima 10 i 11 i očekuje se korišćenje pepela kao građevinskog materijala. Prema podacima Ministarstva građevinarstva, na Koridoru 11 izgradnja jednog kilometra auto-puta u proseku košta sedam miliona evra, a korišćenjem pepela koštaće od 1,4 do 1,8 miliona evra po kilometru.
Izvor; EPS Energija
