Izgradnja tri hidroelektrane na Drini ostaje najveći energetski plan Srbije i Bosne i Hercegovine. Investicije su vredne 870 miliona evra, a pogon će imati snagu 320 megavata
Hidroelektrane na Drini ostaju najveći energetski zadatak za zajedničku saradnju Srbije i BiH. Projekat vredan 870 miliona evra za pogon snage 320 megavata prvi je i najveći poslovni cilj Mešovitog energetskog komiteta, koji je pre mesec dana formiran između dve zemlje. Pored iskorišćenja energetije vode, Srbija i Bosna i Hercegovina spojiće se i dalekovodom Bajina Bašta – Višegrad – Pljevlja, koji se radi zajedno sa Crnom Gorom.
Italiji, koja bi trebalo da bude investitor u izgradnji hidrolektrana na srednjoj Drini, u septembru je ponovo upućena nova inicijativa za realizaciju projekata, rekao je srpski ministar energetike Aleksandar Antić. Na ovaj posao čeka se već četiri godine.
– Prioritet i Srbije i Bosne i Hercegovine je realizacija zajedničkih energetskih projekata – kazao je Antić. – Moramo na organizovan način da otvorimo sa Italijom pitanje budućnosti zajedničkog posla na srednjoj Drini. Tu je i projekat hidroelektrana na gornjoj Drini „Buk Bijela“ i hidroelektrana na donjoj Drini, koji su posebno bitni zbog zainteresovanosti čeških partnera da ulažu u te projekte, među kojima su HE „Kozluk“ i HE „Drina“ 1,2 i 3.
Projekat „Srednja Drina“ predviđa izgradnju tri hidroelektrane – Dubrava, Tegare i Rogačica, a godišnje bi trebalo da proizvedu 1.200 gigavat-sati struje. Italija bi prema planu imala 51 odsto učešća, Srbija 12,25 odsto, a ostatak BiH. Za hidroelektranu „Buk Bijela“, koji bi trebalo da bude kapaciteta 150 megavata i da donosi 400 gigavata struje godišnje, potpisan je Protokol između dve zemlje.
Da nam zajedničkim rekama „otiču milioni“, misli i Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji objašnjava da su elektroenergetski pogoni dveju zemalja pravljeni tako da funkcionišu – kao jedan sistem.
– Naša energetska postrojenja su komplementarna i dopunjuju jedan drugi jer je većina i pravljena kada smo bili jedna zemlja – kaže Rajaković. – Zato meću stručnjacima postoji i tendencija da se napravi jedan dispečerski centar iz kojeg bi se rukovodilo. Proizvodnja, a i uštede bi bile daleko veće.
Na stolu energetskih projekata je i interkonekcija između Bajine Bašte u Srbiji, Pljevalja u Crnoj Gori i Višegrada u Bosni i Hercegovini, za koju je urađena studija izvodljivosti proteklog leta. Srpski deo će koštati oko 48 miliona evra, a naša zemlja očekuje da polovinu dobije iz fondova Evropske unije.
– Dalekovod bi trebalo da počne da se gradi 2018. godine – objašnjava Rajaković. – U regionu Jugoistočne Evrope postoje dve glavne tranzitne rute – od istoka ka severozapadu i od istoka ka jugozapadu. Na istoku, Rumunija i Bugarska predstavljaju velike izvoznike električne energije, sa Mađarskom i Hrvatskom na severozapada i Italijom na jugu, koji predstavljaju velike uvoznike. Tu je prilika za nas, da budemo zemlje tranzita i omogućimo stabilnije snadbevanje u regionu. Uvođenje nove interkonekcije između Srbije, BiH i Crne Gore donosi korist u pogledu izvoza energije od istoka ka jugozapadu.
Izvor; V. Novosti
