Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Hidrocentrale na...

Srbija: Hidrocentrale na Drini na čekanju

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Izgradnja tri hidroelektrane na Drini ostaje najveći energetski plan Srbije i Bosne i Hercegovine. Investicije su vredne 870 miliona evra, a pogon će imati snagu 320 megavata

Hidroelektrane na Drini ostaju najveći energetski zadatak za zajedničku saradnju Srbije i BiH. Projekat vredan 870 miliona evra za pogon snage 320 megavata prvi je i najveći poslovni cilj Mešovitog energetskog komiteta, koji je pre mesec dana formiran između dve zemlje. Pored iskorišćenja energetije vode, Srbija i Bosna i Hercegovina spojiće se i dalekovodom Bajina Bašta – Višegrad – Pljevlja, koji se radi zajedno sa Crnom Gorom.

Italiji, koja bi trebalo da bude investitor u izgradnji hidrolektrana na srednjoj Drini, u septembru je ponovo upućena nova inicijativa za realizaciju projekata, rekao je srpski ministar energetike Aleksandar Antić. Na ovaj posao čeka se već četiri godine.

– Prioritet i Srbije i Bosne i Hercegovine je realizacija zajedničkih energetskih projekata – kazao je Antić. – Moramo na organizovan način da otvorimo sa Italijom pitanje budućnosti zajedničkog posla na srednjoj Drini. Tu je i projekat hidroelektrana na gornjoj Drini “Buk Bijela” i hidroelektrana na donjoj Drini, koji su posebno bitni zbog zainteresovanosti čeških partnera da ulažu u te projekte, među kojima su HE “Kozluk” i HE “Drina” 1,2 i 3.

Projekat “Srednja Drina” predviđa izgradnju tri hidroelektrane – Dubrava, Tegare i Rogačica, a godišnje bi trebalo da proizvedu 1.200 gigavat-sati struje. Italija bi prema planu imala 51 odsto učešća, Srbija 12,25 odsto, a ostatak BiH. Za hidroelektranu “Buk Bijela”, koji bi trebalo da bude kapaciteta 150 megavata i da donosi 400 gigavata struje godišnje, potpisan je Protokol između dve zemlje.

Da nam zajedničkim rekama “otiču milioni”, misli i Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji objašnjava da su elektroenergetski pogoni dveju zemalja pravljeni tako da funkcionišu – kao jedan sistem.

– Naša energetska postrojenja su komplementarna i dopunjuju jedan drugi jer je većina i pravljena kada smo bili jedna zemlja – kaže Rajaković. – Zato meću stručnjacima postoji i tendencija da se napravi jedan dispečerski centar iz kojeg bi se rukovodilo. Proizvodnja, a i uštede bi bile daleko veće.

Na stolu energetskih projekata je i interkonekcija između Bajine Bašte u Srbiji, Pljevalja u Crnoj Gori i Višegrada u Bosni i Hercegovini, za koju je urađena studija izvodljivosti proteklog leta. Srpski deo će koštati oko 48 miliona evra, a naša zemlja očekuje da polovinu dobije iz fondova Evropske unije.

– Dalekovod bi trebalo da počne da se gradi 2018. godine – objašnjava Rajaković. – U regionu Jugoistočne Evrope postoje dve glavne tranzitne rute – od istoka ka severozapadu i od istoka ka jugozapadu. Na istoku, Rumunija i Bugarska predstavljaju velike izvoznike električne energije, sa Mađarskom i Hrvatskom na severozapada i Italijom na jugu, koji predstavljaju velike uvoznike. Tu je prilika za nas, da budemo zemlje tranzita i omogućimo stabilnije snadbevanje u regionu. Uvođenje nove interkonekcije između Srbije, BiH i Crne Gore donosi korist u pogledu izvoza energije od istoka ka jugozapadu.

Izvor; V. Novosti

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!