Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Traže retroaktivnu...

Srbija: Traže retroaktivnu naplatu rudne rente

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Osim najava za proširenje Podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru, od zvaničnika u Srbiji nismo mogli čuti da li se u Moskvi razgovaralo o reviziji Energetskog sporazuma sa Rusijom. …

Od Ministarstva rudarstva i energetike Radio-televizija Vojvodine nije dobila odgovor, a tom ministarstvu obratio se i Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, tražeći objašnjenje kako će se ubuduće naplaćivati rudna renta, budući da ruska strana nije ispunila dve odredbe sporazuma.

Međutim, rečeno im da se obrate Narodnoj skupštini, koja je sporazum i izglasala 2008. godine.

“S obzirom na to da je sporazum pisan za tri projekta – Južni tok, Banatski dvor i modernizacija tehnoloških procesa, i s obzirom na to da se od ova dva projekta odustalo, te da je, praktično, samo Banatski dvor ostao, smatramo da je trenutak da se o tome raspravlja i da ima mesta da se o tome priča”, kaže Dragan Budošan, pomoćnik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine.

Rudna renta iznosi sedam odsto i najniža je u regionu, dok Naftna industrija Srbije (NIS) za eksploataciju nafte i gasa plaća naknadu tri procenta od ukupne proizvodnje, kako je predviđeno Energetskim sporazumom.

“Kada govorimo o kapacitetima u naftno prerađivačkoj industriji, oni se nikako ne mogu transportovati… niko ne može to preneti u Rusiju, to će nama ostati, ali činjenica je da mi na tom pravcu, u smislu rudne rente, gubimo. Čak imate analitičara koji kažu da se godišnje izvuče 450 miliona dolara nafte samo iz regije Vojvodine, a to je otprilike više nego što je bila cena kupovine NIS”, ističe Dragan Ilić, ekonomista.

“Došli smo u jednu paradoksalnu situaciju, da je u Srbiji rudna renta manja nego u Rusiji. Dakle, Gasprom plaća manju rudnu rentu u Srbiji, nego u svojoj matičnoj zemlji”, ističe Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Da su sredstva koji se uplaćuju na ime rudne rente nedovoljna, tvrde i u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, i podsećaju na inicijativu opština Kanjiža, Kikinda i Srbobran da se umesto dosadašnjih 60 odsto, celokupan prihod od rudne rente uplaćuje na račune lokalnih samouprava, kako bi, između ostalog, mogle da pokriju troškove za sanaciju infrastrukture na prostorima gde se vrši eksploatacija nafte i gasa.

LSV: U državnu kasu da ide samo 20 odsto prihoda

Tim povodom, predsednik Gradskog odbora LSV u Zrenjaninu Predrag Perkić rekao je danas da ta stranka traži da država Naftnoj industriji Srbijeobračuna i naplati rudnu rentu u iznosu od sedam odsto, od stupanja na snagu važećeg Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Perkić je novinarima u Zrenjaninu kazao da LSV traži i da se kroz izmenu tog zakona obezbedi da se raspodela prihoda od rudne rente vrši tako da 40 odsto bude prihod budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine, isto toliko prihod budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija, a da deset odsto bude prihod budžeta Republike Srbije, koliko treba da bude i prihod resornog ministarstva.

“Domaći propisi nalažu da se za rudnu rentu izdvaja sedam odsto, ali to ne važi za Gasprom njeft. U okolnim državama je rudna renta znatno veća, u Sloveniji je 18 odsto, u Bugarskoj 12,5 odsto, u Mađarskoj 12 odsto, a u matičnoj zemlji Gasprom njefta Rusiji je čak 22 odsto”, istakao je čelnik zrenjaninske LSV.

On je objasnio i da se rudna renta u Srbiji raspoređuje tako da 40 odsto ide lokalnoj samoupravi, 40 odsto u republički budžet, deset odsto u pokrajinski budžet i još deset odsto u sopstveni prihod ministarstva.

Perkić je dodao i da se na teritoriji Vojvodine nafta i gas eksploatišu iz 166 ležišta, u okviru 57 naftnih, gasnih i naftno-gasnih polja na području 23 opštine.

Funkcioner zrenjaninske LSV je istakao da računica pokazuje da bi vojvođanski gradovi i opštine u kojima NIS vrši eksploataciju prihodovali 1,6 milijardi dinara godišnje da ta kompanija plaća zakonom predviđenih sedam odsto rudne rente, umesto sadašnjih povlašćenih tri procenta.

Perkić je ocenio da to u velikoj meri pogađa Zrenjanin, jer se na teritoriji opštine nalaze naftna polja.

On je poručio da vojvođanske lokalne samouprave i Vojvodina trpe gubitke zbog nepovoljnih odredbi Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.

“Pored toga što je Sporazumom realizovana prodaja Naftne Industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom njeft za bagatelnu cenu od 400 miliona eura, Gasprom njeft je dobio ekskluzivno pravo da eksploatiše prirodna bogatstva Vojvodine i da za to plaća superpovlašćenu rudnu rentu od svega tri procenta”, dodao je Perkić.

Izvor; RTV

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...

Slovenija se i dalje oslanja na ruski gas

Evropska komisija je pre nekoliko dana saopštila da se Slovenija i dalje oslanja na ruski gas koji se uvozi preko Austrije, prenosi Seebiz. „Slovenija je preduzela mere za jačanje alternativnih snabdevanja prirodnim gasom, ali se u stvarnosti i dalje oslanja...

Srbija: EPS uzima zajam od 100 miliona evra za dekarbonizaciju

Na poslovnom forumu u Trstu pod nazivom „Zelena tranzicija: nove mogućnosti za bilateralnu saradnju“ najavljeno je potpisivanje pet sporazuma između italijanske i srpske strane. Prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih razvojnih banaka u zemlji CDP odobriće Elektroprivredi Srbije...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!