Osim najava za proširenje Podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru, od zvaničnika u Srbiji nismo mogli čuti da li se u Moskvi razgovaralo o reviziji Energetskog sporazuma sa Rusijom. …
Od Ministarstva rudarstva i energetike Radio-televizija Vojvodine nije dobila odgovor, a tom ministarstvu obratio se i Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, tražeći objašnjenje kako će se ubuduće naplaćivati rudna renta, budući da ruska strana nije ispunila dve odredbe sporazuma.
Međutim, rečeno im da se obrate Narodnoj skupštini, koja je sporazum i izglasala 2008. godine.
“S obzirom na to da je sporazum pisan za tri projekta – Južni tok, Banatski dvor i modernizacija tehnoloških procesa, i s obzirom na to da se od ova dva projekta odustalo, te da je, praktično, samo Banatski dvor ostao, smatramo da je trenutak da se o tome raspravlja i da ima mesta da se o tome priča”, kaže Dragan Budošan, pomoćnik pokrajinskog sekretara za mineralne sirovine.
Rudna renta iznosi sedam odsto i najniža je u regionu, dok Naftna industrija Srbije (NIS) za eksploataciju nafte i gasa plaća naknadu tri procenta od ukupne proizvodnje, kako je predviđeno Energetskim sporazumom.
“Kada govorimo o kapacitetima u naftno prerađivačkoj industriji, oni se nikako ne mogu transportovati… niko ne može to preneti u Rusiju, to će nama ostati, ali činjenica je da mi na tom pravcu, u smislu rudne rente, gubimo. Čak imate analitičara koji kažu da se godišnje izvuče 450 miliona dolara nafte samo iz regije Vojvodine, a to je otprilike više nego što je bila cena kupovine NIS”, ističe Dragan Ilić, ekonomista.
“Došli smo u jednu paradoksalnu situaciju, da je u Srbiji rudna renta manja nego u Rusiji. Dakle, Gasprom plaća manju rudnu rentu u Srbiji, nego u svojoj matičnoj zemlji”, ističe Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Da su sredstva koji se uplaćuju na ime rudne rente nedovoljna, tvrde i u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, i podsećaju na inicijativu opština Kanjiža, Kikinda i Srbobran da se umesto dosadašnjih 60 odsto, celokupan prihod od rudne rente uplaćuje na račune lokalnih samouprava, kako bi, između ostalog, mogle da pokriju troškove za sanaciju infrastrukture na prostorima gde se vrši eksploatacija nafte i gasa.
LSV: U državnu kasu da ide samo 20 odsto prihoda
Tim povodom, predsednik Gradskog odbora LSV u Zrenjaninu Predrag Perkić rekao je danas da ta stranka traži da država Naftnoj industriji Srbijeobračuna i naplati rudnu rentu u iznosu od sedam odsto, od stupanja na snagu važećeg Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Perkić je novinarima u Zrenjaninu kazao da LSV traži i da se kroz izmenu tog zakona obezbedi da se raspodela prihoda od rudne rente vrši tako da 40 odsto bude prihod budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine, isto toliko prihod budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija, a da deset odsto bude prihod budžeta Republike Srbije, koliko treba da bude i prihod resornog ministarstva.
“Domaći propisi nalažu da se za rudnu rentu izdvaja sedam odsto, ali to ne važi za Gasprom njeft. U okolnim državama je rudna renta znatno veća, u Sloveniji je 18 odsto, u Bugarskoj 12,5 odsto, u Mađarskoj 12 odsto, a u matičnoj zemlji Gasprom njefta Rusiji je čak 22 odsto”, istakao je čelnik zrenjaninske LSV.
On je objasnio i da se rudna renta u Srbiji raspoređuje tako da 40 odsto ide lokalnoj samoupravi, 40 odsto u republički budžet, deset odsto u pokrajinski budžet i još deset odsto u sopstveni prihod ministarstva.
Perkić je dodao i da se na teritoriji Vojvodine nafta i gas eksploatišu iz 166 ležišta, u okviru 57 naftnih, gasnih i naftno-gasnih polja na području 23 opštine.
Funkcioner zrenjaninske LSV je istakao da računica pokazuje da bi vojvođanski gradovi i opštine u kojima NIS vrši eksploataciju prihodovali 1,6 milijardi dinara godišnje da ta kompanija plaća zakonom predviđenih sedam odsto rudne rente, umesto sadašnjih povlašćenih tri procenta.
Perkić je ocenio da to u velikoj meri pogađa Zrenjanin, jer se na teritoriji opštine nalaze naftna polja.
On je poručio da vojvođanske lokalne samouprave i Vojvodina trpe gubitke zbog nepovoljnih odredbi Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.
“Pored toga što je Sporazumom realizovana prodaja Naftne Industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom njeft za bagatelnu cenu od 400 miliona eura, Gasprom njeft je dobio ekskluzivno pravo da eksploatiše prirodna bogatstva Vojvodine i da za to plaća superpovlašćenu rudnu rentu od svega tri procenta”, dodao je Perkić.
Izvor; RTV
