Energetska zajednica se bliži svojoj desetoj godišnjici. Uspostavljena je putem Ugovora koji je potpisan 2005. i stupio na snagu u julu 2006. Osnovna ideja bila je da se stvori regulatorni okvir za sektor energetike i uklone barijere za uspostavljanje regionalnog, naknadno i panevropskog tržišta, obezbeđujući sigurnost snabdevanja, privlačenje investicija i rešavnje izazova povezanih sa životnom sredinom.
Kroz niz odluka Ministarskog saveta, Ugovor je postepeno proširen. Usvajanje Trećeg energetskog paketa predstavljalo je značajan iskorak, iako će implementacija zahteva biti težak proces za zamlje sa različitim energetskim tržištima i nivoima razvoja.
Donošenja odluka (pravno obavezujućih ili preporuka) povereno je Ministarskom savetu. Regulatorni odbor energetske zajednice (ECRB) pradstavlja nacionalne regulatore i postao je praktično inspiracija za Agenciju za saradnju enegetskih regulatora ACER.
Inicijalno, Ugovor su potpisale Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i misija UN za Kosovo s jedne, i EU s druge strane. Bugarska, Hrvatska i Rumnija su naknadno pristupile EU. Sve potpisnice imaju jasnu EU perspektivu. Do suštinske promene je došlo pristupanjem Ukrajine i Moldavije, što dovodi do ideje o dvoslojnoj zajednici, koja će se dalje razvijati sa potencijalnim punopravnim članstvom Gruzije.
Krajem 2013. Ministarski savet je osnovao High Level Reflection Group koja je dobila mandat za procenu adekvatnosti institucija i radnih metoda Energetske zajednice.
Pozitivni signali u razvoju Energetske zajednice su jačanje uloge ECRB, veći nivo saradnje ECRB i ACER, građenje buduće uloge Foruma Energetske zajednice, uključivanje TSO ugovornih strana u ENTSOG (Evropska mreža operatora transmisionih sistema za gas).
NIS podržava ovaj proces u delu koji povećava transparentnost i otvara mogućnosti za dalje učešće kompanije u procesu donošenja odluka. NIS smatra da bi ugovorne strane trebale biti uključene u proces konsultacija za Evropskom komisijom, kako bi istakle svoje nacionalne specifičnosti, pre usvajanja predloga za proširenje pravnih tekovina EU pod okriljem Energetske zajednice. Razlog za to je što zahtevi u pogledu životne sredine predstavljaju najveće izazove za ugovorne strane na njihovom putu ka EU.
S obzirom na ono što se dešava u sektoru nafte i gasa, u kome NIS posluje, preliminarni rezultati Oil Refining Fitness Check pokazali su da dodatni troškovi implementacije propisa u oblasti zaštite životne sredine iznose 0,4 evrocenti po barelu, i da će doneti nove troškove za gasovode, primenom direktive o industrijskim emisijama. Umesto postavljanja ciljeva koje je veoma teško postići i koji će gotovo sigurno biti prekršeni, trebalo bi preduzimati male korake kako bi se postigli veliki podvizi, ocenjuje NIS.
Kako bi se kreirala bolja investiciona klima, potrebno je kreiranje održivih mehanizama. U tom smislu puno poštovanje VAT acquis predstavlja imperativ, jer kreira uslove za bolje poslovanje regionalnih kompanija. Omogućavanja finansiranje putem bilateralnih ili multileteralnih instrumenata, zajedno sa podrškom međunarodnih finansijskih institucija i EU, apsolutno je dobrodošlo.
NIS proces pridruživanje EU shvata veoma ozbiljno i jedina je kompanija u Srbiji koja je osnovala internu jedinicu koja se bavi pitanjima povezanim sa EU. NIS je odlučio da preuzme proaktivnu ulogu i analizira efekte pravne regulative EU na poslovanje kompanije. U tom cilju razvijena je modifikovana SWOT metodologija, koju je pratila kvantifikacija troškova i benefita pune primene regulative. Zaključak je da bi reforme trebale pažljivo prilagoditi kako bi se postigli zajednički ciljevi.
Nikola Radovanović, glavni pravni savetnik za zakonodavstvo EU, NIS
Publikacija FocusEnergy2015
