Katastrofalne majske poplave pogodile su Srbiju tačno pre godinu dana, a sistem „Elektroprivrede Srbije“, koji je tada bio jedan od najugroženijih u zemlji, uz snažnu podršku Vlade Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike, izborio se sa svim izazovima i sačuvana su proizvodna i distributivna postrojenja. I u najkritičnjim danima građani i privreda imali su stabilno snabdevanje električnom energijom, bez restrikcija, a proizvodni kapaciteti EPS-a branjeni su danonoćno. Uprkos veoma teškim posledicama poplava i procenama međunarodnih institucija, EPS je uspešno prebrodio i zimsku sezonu.
Velika vodena stihija, koja se ulila u kolubarske kopove, obustavila je kompletnu proizvodnju i dovoz uglja, radi bezbednosti postrojenja i sigurnosti građana EPS je isključio kompletnu termoelektranu „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu, na vreme su isključivane trafostanice i dalekovodi u područjima ugorženim vodenom stihijom…Danonoćno je branjen TENT A, odbranjena je i termoelektrana „Kostolac B“ od Mlave koja je pretila da zaustavi rad ove TE, kao nikad do maja 2014. godine Velika Morava približila se TE „Svilajnac“, otvoreni su svi prelivi na HE „Đerdap1“ i sprečene su poplave uzvodno od Kladova – menadžment i zaposleni u „Elektroprivredi Srbije“ uspeli su danonoćnim zalaganjem, radom i hrabrošću da odbrane sistem i obezbede energetsku sigurnost za građane i privredu. Bez struje su bili samo građani u poplavljenim područjima i to isključivo zbog bezbednosti stanovništva i zaštite elektroenergetskih objekata.
Nezapamćene količine vode ulile su se u maju prošle godine u kolubarske kopove. U kopove „Veliki Crljeni“, „Tamnava Istočno“ i „TamnavaZapadno polje“ ulila su se 232 miliona kubnih metara vode, što je više od količine vode u Vlasinskom jezeru. To je upravo godišnjaproizvodnja „Beogradskog vodovoda“, jednako je zapremini čak 42.000 olimpijskih bazena ili osmočasovnom ulivanju reke Dunav, pri njegovom protoku od 8.000 kubika u sekundi, u kop. Sve te količine vode su ispumpane.
Mnogi svetski i evropski stručnjaci procenjivali su da za godinu dana neće biti moguće iskopati ni gram uglja sa tamnavskih kopova, jer slučaj ovolikih količina vode u kopu nije nigde zabeležen. Uprkos svim okolnostima, EPS je uspeo da uz poštovanje striktnih mera bezbednosti i zdravlja na radu isvih mera zaštite životne sredine ispumpa vodu iz kolubarskih kopova i praktično ovaj proces uđe u istoriju procesa u rudarskoj praksi sveta.
Koliko je bilo teško proceniti proces ispumpavanja ukazuju i podaci da postoje primeri ispumpavanja vode iz površinskih kopova u Poljskoj, Češkoj, Ukrajini, Australiji, Americi, ali nigde na svetu nije zabeležen nijedan slučaj sličan plavljenju kolubarskih kopova. Na primer, australijski površinski kop „Garden Well“ suočio se sa ispumpavanjem 4,7 miliona kubnih metara vode,što je skoro 50 puta manje u odnosu na količinu vode u „Tamnavi“, a Australijancima je za ispumpavanje bilo potrebno čak 90 dana. Pritom, cena ispumpavanja iz kopa u Australiji bila je više od više od četiri puta skuplja u odnosu na cenu po kojoj je ispumpana voda iz kolubarskih kopova.
Proizvodnja u kopu „Veliki Crljeni“ pokrenuta je još u avgustu, dok su prve količine uglja sa kopa „Tamnava- Zapadno polje“ krenule pred kraj decembra prošle godine. Kako se smanjivao nivo vode u kopu, tako su i krenuli remonti bagera i rudarske opreme. U toku je remont preostalih rudarskih mašina na tamnavskim kopovima, koje će tokom leta biti sukcesivno uključivane u proizvodnju.
Izvor; EPS
