Za efikasno upravljanje vodama u Srbiji je potrebno uložiti 5,5 milijardi evra do 2030. godine, rečeno je 13. maja u Novom Sadu na energetskom forumu o korišćenju i tretmanu komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Na skupu je iznet podatak da na teritoriji Srbije samo na području na kome živi 10% stanovništva postoji tretman otpadnih voda. U Vojvodini se prečišćava 10% otpadnih voda iz naselja i industrije, a registrovano je više od 500 zagađivača. Problem u Srbiji predstavlja i nespremnost javno-komunalnih preduzeća da se pozabave tim pitanjem – veliki broj tih preduzeća nema ugrađen merač protoka i količine otpadnih voda niti izveštavaju o emisijama otpadnih voda, iako je to njihova zakonska obaveza.
Na skupu koji je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) u saradnji s Pokrajinskim Sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Vojvodine, predsednica Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić Karišić istakla je da tretman otpadnih voda ima deo Srbije gde živi manje od 10% ukupnog stanovništva.
“Većina postojećeg tretmana ne odgovara potrebama, odnosno, izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu, i po tehnologiji prečišćavanja. U narednih 20 godina potrebno je uložiti više milijardi evra da bi se dostigli standardi EU u ovoj oblasti”, kazala je ona.
Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Aleksandar Vesić podsetio je da Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti životne sredine Srbije procenjuje da će puna primena svih propisa iz oblasti zaštite životne sredine biti postignuta do 2030. godine što će koštati 10,6 milijardi evra.
Finansijski najzahtevniji sektori su upravljanje vodama, uključujući tretman otpadnih voda i vodosnabdevanje – 5,55 milijardi evra, sektor za upravljanje otpadom – 2,8 milijardi, sektor za industrijsko zagađenje i buku – 1,54 milijarde, sektor za kvaliteta vazduha i klimatske promene – 450 miliona evra, sektor zaštite prirode – 140 miliona i sektor za hemikalije i GMO – 100 miliona evra, kazao je Vesić.
Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Vojvodine, Slobodan Puzović je rekao da se u Vojvodini prečišćava 10% otpadnih voda iz naselja i industrije, i da je registrovano više od 500 zagađivača.
Dodao je da 12% stanovništva nije pokriveno sistemom za odvođenje otpadnih voda, a više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode.
“Ukupna investiciona sredstva iz budžeta Vojvodine u poslednjoj deceniji, koja su uložena u sektor upravljanja komunalnim otpadnim vodama, premašila su 6,5 milijardi dinara, ali su bila nedovoljna za ozbiljnije rešavanje problema”, kazao je Puzović i naveo da će Pokrajina i dalje ulagati u tu oblast.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović je ukazao da veliki broj – 178 javno-komunalnih preduzeća u Srbiji, nema ugrađen ni merač protoka i količine otpadnih voda, iako je to propisano pre više od dvadeset godina.
“Takođe, veliki broj javno-komunalnih ne izvršava zakonsku obavezu u smislu izveštavanja o svojim emisijama vode, što pokazuje i podatak da su kompletan izveštaj o otpadnim vodama za 2012. godinu dostavilo svega 23 preduzeća, a u 2013. svega 47”, rekao je on.
Na skupu je rečeno da građani Srbije većinom ne znaju koliko vode troše i koliko je plaćaju, zbog čega je važno obratiti pažnju na merenje potrošnje vode da bi se postigla održivost sistema.
Zamenik ambasadora Izraela u Srbiji, Itaj Milner je ukazao da je nestašica vode glavni problem u Izraelu koji je zato stimulisao tehnološke inovacije.
Uz državnu podršku razvijena je i unapređena kanalizaciona infrastruktura širom Izraela čime je omogućeno da se “opasnost po životnu sredinu pretvori u vredan resurs”.
Izrael je postao svetski lider u razvoju tehnologija za uštede voda u poljoprivredi, s ciljem da se u narednih pet godina 90% otpadne vode reciklira i ponovo koristi u poljoprivredi, rekao je Milner.
Izvor; Agencije
