Jačanje temelja nacionalne ekonomije
U poređenju sa drugim privrednim granama, rudarstvo lakše podnelo udar svetske ekonomske krize. Povećan broj stranih investitora sa ulaganjem u geološka istraživanja. Strateški cilj da se do 2020. godine učešće rudarstva u ukupnom BDP poveća za tri odsto.
Polazeći od činjenice da je Srbija regionalni lider u rudarskoj industriji, a rudarski sektor jedan od temelja nacionalne ekonomije i da rudarska delatnost, kao nosilac upravljanja mineralnim resursima, mora biti projektovana na racionalan i održivi razvoj, državni sekretar Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Tomislav Šubaranović, zajedno sa svojim saradnicima Zoranom Danilovićem, Jelenom Milenković i Goranom Tomićem, analizirao je geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina sa planovima razvoja rudarstva Republike Srbije.
U radu objavljenom u zborniku uz IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem „Rudarstvo 2013“, koji je krajem maja održan na Srebrnom jezeru, data je analiza geoloških potencijala i istraživanja sa rezultatima rudarske eksploatacije i proizvodnje u periodu od 2005. do 2012. godine, što pokazuje da je rudarstvo, kao privredna grana, dosta lakše podnelo i amortizovalo udar svetske ekonomske krize. Takođe, dati su i rezultati povećanog interesovanja za mineralne resurse i istraživanja, gde se vidi da je poslednjih godina povećan broj stranih investitora sa ukupnim ulaganjem u geološka istraživanja od 25 do 30 miliona evra na godišnjem nivou.
Rudarstvo Srbije proizvodi oko 65 miliona tona čvrstih mineralnih sirovina, više od milion tona nafte i 500 miliona metara kubnih prirodnog gasa. Nakon dugogodišnje stagnacije, sektor je poslednjih 10-ak godina doživeo značajan razvoj zahvaljujući ulasku stranih investicija i naglom skoku berzanskih cena. Kao rezultat višegodišnjih aktivnosti na podizanju kapaciteta rudarske proizvodnje, u periodu od 2005. do 2011. godine postignuta je stopa rasta od 23 odsto.
Rudarstvo predstavlja privrednu delatnost sa značajnim finansijskim udelom u ukupnom BDP Srbije. Uzimajući u vidu potencijale, strateški cilj resursa je da do 2020. godine rudarska industrija Srbije učestvuje u ukupnom BDP sa više od pet odsto, a trenutno je dva odsto.
Sa preko 2.000 pojava, obeležja i ležišta mineralnih sirovina, Srbija spada u red zemalja sa raznovrsnim i relativno bogatim mineralnim resursima. Najznačajniji potencijal ima ugalj, čije su geološke rezerve 9,28 milijardi tona, pri čemu je lignit najvažniji.
Analizirajući proizvodnju u sektoru mineralnih sirovina od od 2005. godine do danas, autori rada ističu da je rudarstvo, kao privredna grana, najmanje pretrpelo uticaj ekonomske krize počev od 2008. godine, u odnosu na pad industrijske proizvodnje u ostalim privrednim granama. Posle kontinualnog rasta, od 2005. do 2008. godine, dolazi do pada proizvodnje u 2009. godini, da bi se posle toga nastavio rast i već 2010. proizvodnja je došla na nivo od pre početka krize.
Broj i strukturu radne snage karakteriše smanjenje broja zaposlenih sa 30.500 u 2005. godini na 22.250 u 2012. godini. Osnovne karakteristike eksploatacije mineralnih sirovina u 2012. godini su zadovoljavajući naturalni pokazatelji, nastavak investiranja i osavremenjivanja proizvodnje, stabilizacija i povećanje proizvodnje energetskih sirovina, posebno nafte i gasa, zatim blagi oporavak u ekspolataciji i proizvodnji nemetaličnih mineralnih sirovina i zainteresovanost međunarodnih kompanija za ulaganja u geološka istraživanja i moguću eksploataciju.
U Republici Srbiji eksploatacija uglja se vrši iz rudnika sa površinskom eksploatcijom (kolubarski, kostolački i kosovsko-metohijski), rudnika sa podzemnom eksploatacijom u okviru „Resavice“ i rudnika sa podzemnom eksploatacijom „Kovin“. Od proizvedenih 35,6 miliona tona uglja u 2005. godini, prošle godine se došlo do 38,4 miliona tona, od čega je „Kolubara“ proizvela 29,6 miliona tona.
Proizvodnja sirove nafte i prirodnog gasa, kao i derivata nafte, odvija se u okviru Naftne industrije Srbije. Eksploatacija ruda metala obavlja se u polimetaličnim ležištima, od kojih su najznačajniji kompleksi ruda bakra i olovo-cinka. Najmasovnija eksploatacija i proizvodnja bakra vrši se u okolini Bora u rudnicima sa površinskom eksploatacijom „Krivelj“, „Cerovo“ i „Majdanpek“ i u rudniku sa podzemnom eksploatacijom „Jama Bor“. Olovo-cinkana ruda se eksploatiše u rudnicima koji su u privatnom vlasništvu – na planini Rudnik kod Gornjeg Milanovca, „Kriva Feja“ kod Vranja, „Lece“ u okolini Medveđe i „Veliki Majdan“ kod Ljubovije.
Neki od razvojnih planova za 2013. godinu obuhvataju realizaciju projekta eksploatacije uljnih škriljaca, nastavak izgradnje topionice i modernizacije flotacije u Boru, revitalizaciju površinskog kopa „Cerovo“, nastavak na razradi i eksploataciji rudnog tela „Andezitski prsten“ u rudniku „Majdanpek“. Među razvojnim planovima za 2013. godinu ima i onih koji se odnose na Rudarski basen „Kolubara“ – nastavak istraživanja u cilju otvaranja površinskog kopa „Radljevo“, izmeštanje Vreoca, omogućavanje punog kapaciteta i eksploatacije na kopu „Veliki Crljeni“, kao i nastavak investicija na izgradnji i proširenju Polja „C“.
Izvor; RBK
