Izgradnja Južnog toka, gasnih elektrana i razvoj i proširenje skladišta gasa u Srbiji su osnova za ravoj srpske privrede, rečeno je na skupu „Gas 2013“.
– Srbija može da očekuje najmanje 200 mil EUR godišnje od tranzita gasa deonicom Južnog toka kroz Srbiju, dugom 422,4 km, a dodatni prihod imaćemo i od tranzita gasa odvojcima za Hrvatsku i Republiku Srpsku, dugih oko 160 km – rekao je stručnjak za gas Nenad Ðajić.
Na samoj izgradnji deonice gasovoda kroz Srbiju, koja treba da počne do kraja ove godine, biće uposlen veliki broj radnika oko 2.000 do 3.000, dodao je Ðajić. Taj gasovod će omogućiti razvoj gasnih elektrana od kojih bi prva mogla da se gradi u Pančevu u saradnji „Srbijagasa“ i NIS-a, kazao je on i istakao da ta postrojenja nude naveći stepen iskorišćenja gasa.
On je podsetio da je Srbija već završila prostorni plan posebne namene za Južni tok i poseban Zakon o Južnom toku, koji će ubrzati radove na tom projektu i dodao da se tokom juna očekuje završetak i glavnog projekta.
Ukupan kapacitet gasovoda je oko 63 milijarde kubika godišnje, a dužina deonice Južnog toka kroz Srbiju je 422,4 kilometra od početne tačke na granici sa Bugarskom, blizu Zaječara, do granice sa Mađarskom, blizu Bačkog Brega.
Izvršni direktor preduzeće „Podzemno skladište gasa Banatski Dvor“, Saša Ilić, istakao je značaj tog skladišta za energetsku bezbednost Srbije. On je napomenuo da je uspešno završena prva skladišna godina, koja je trajala od 1. aprila prošle do 1. aprila ove godine i naglasio da je u tom periodu u skladište utisnuto 360 miliona metara kubnih gasa iz 18 proizvodnih bušotina, sa najvećom dnevnom proizvodnjom od 1,5 milion kubika, a da je gas upotrebljavan po potrebi, u ukupnoj količini od 200 miliona kubika.
– Širenje podzemnih skladišta gasa je važno i zbog budućeg razvoja obnovljivih izvora energije – rekao je on i objasnio da je proizvodnja struje iz gasa najlakši način dopune potrebnih količine električne energije, kada izostane struja iz obnovljivih izvora, vetra, Sunca i slično.
Izvor agencije
