Naša energetika se nalazi pred kolapsom i svi to treba da razumemo. Ova situacija zahteva ustupke od strane svih učesnika u sistemu, jer je pitanje nacionalne bezbednosti – rekao je novi ministar ekonomije i energetike, Dragomir Stojnev, i dodao da nije osnovni cilj povećanje cene električne energije.
Prvi sukob mišljenja Stojnev je imao sa liderima rudarskih sindikata, koji su izjavili da se u julu ukida cela smena u Rudnicima Marica Istok. Oni su dodali da je započela i procedura zamrzavanja računa firme. Ministar je na to odgovorio da do smanjenja zaposlenih u tom rudniku neće doći i da će ljudi dobiti plate.
Za reč se javio i Simeon Simov, koji je jedan od glavnih zaštitnika zatvorenih blokova u nuklearki Kozloduj. On je izjavio da ukoliko se puste u rad blokovi 3 i 4 nuklearke Kozloduj, onda cene električne energije mogu pojeftiniti za 20%.
U odgovoru ministar Stojnev je rekao da je tokom tranzicije došlo do mnogih nacionalnih izdaja, a jedna od njih je i zatvaranja malih blokova nuklearke Kozloduj. Njegova izjava naišla je aplauz u sali.
Po pitanju dalje izgradnje nuklearke Belene, ministar Stojnev je rekao da je još rano govoriti o tome i da su potrebne nove ocene projekta. On je demantovao spekulacije da će 5. juna biti restartovana izgradnja nuklearke, a tog datuma počinje konferencija Bulatoma.
Na pomenutom sastanku bili su prisutni službeni ministar ekonomije i energetike, Asen Vasilev, kao i predsednica Državne regulatorne agencije za energetiku, Evgenija Haritonova. Njih dvoje su predstavili novi model za formiranje cena.
Asen Vasilev je rekao da će cena električne energije ostati ista ukoliko ne dođe do novih pregovora o uslovima za kupovinu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora i sa američkim termoelektranama. Onda će za oko 2% biti povećana cena za potrošače ČEZ-a, za oko 0,9% za potrošače EVN, a Energo-pro će čak može da smanji cenu za 0,5%.
Osnovna promena nove metodologije podrazumeva da će dodaci za zelenu energiju, kogeneraciju i troškove otpasti i oni će biti direktno povezani na cenu električne energije. To će osloboditi izvoz električne energije, koji je u ovom trenutku ograničen zbog takse za prenos. Model takođe predviđa manju kupovinu električne energije iz kogeneracija. Smanjenje otkupa električne energije iz kogeneracija će smanjiti prihode toplifikacija, ali prema rečima Vasileva, to neće izazvati povećanje cene grejanja.
Novi model metodologije formiranja cena podrazumeva da iz energetskog miksa otpadnu termoelektrane Hrista Kovačkog. One treba da traže klijente na slobodnom tržištu. U miks će ući američke termoelektrane, kojima se sada plaća za podršku „hladnoj rezervi“ bez da realno proizvode struju.
Nova metodologija formiranja cene električne energije je naišla na ogorčenje kod predstavnika biznisa i elektrodistributivnih preduzeća. Naime, više neće postojati zelena i braon isporuka u ceni, već će u nju ući samo rashodi po obaveznom otkupu te energije. Time će se olakšati izvoz, ali prema mišljenju biznismena, to će povećati cenu za industriju. Naime, firme koje kupuju energiju na slobodnom tržištu ili je uvoze iz inostranstva će biti u obavezi da pri svakoj kupovini kupuju i struju iz skupih bugarskih objekata. Prema rečima Konstantina Stamenova iz Federacije industrijskih energetskih potrošača, to će poskupeti struju za biznis od 30-40%, a to će uticati na cene robe široke potrošnje.
Elektrodistribucije su takođe nezadovoljne jer kako kažu povrat njihovog kapitala koji se nalazi u ceni struje će biti smanjen sa 12 na 3%.
Izvoe Agencije
