Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u EU dostigao je u 2010. godini 12,5%, što pokazuje da se nastavlja postepen napredak ka ostvarivanju cilja od 20% do 2020. na nivou Unije, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat. Neke članice EU, poput Rumunije i Švedske, praktično su već nadomak cilja koji im je postavljen za 2020, dok druge, kao što su Velika Britanija i Francuska, zaostaju. Drvo i drvni otpad su i dalje vodeći izvor energije u EU kada je reč o obnovljivim izvorima.
U izveštaju Eurostata, objavljenom u novembru, navodi se da se tokom 2009. i 2010. nastavio rast udela energije iz obnovljivih izvora i pored finansijske i ekonomske krize. Ukupan rast u bruto potrošnji obnovljivih izvora u 2010. u odnosu na 2009. iznosio je 13%, što je najviši takav rast od 1990.
U EU 2010. označila je kraj prve trećine perioda od 2005. do 2020. tokom koga treba da se preduzmu koraci kako bi 2020. udeo obnovljivih izvora energije bio 20%. Istovremeno, u 2005. udeo je bio 8,5%, a 2010. 12,5% i to povećanje predstavlja otpilike trećinu razlike koja treba da se nadomesti kada se u vidu imaju udeo u 2005. i cilj od 20% 2020.
Bruto finalna potrošnja energije obuhvata potrošnju u samom energetskom sektoru, gubitke prilikom distribucije i transformacije i finalnu potrošnju kod krajnjih korisnika, dok finalna potrošnja podrauzmeva potrošnju kod krajnjih korisnika, poput domaćinstava, industrije i poljoprivrede.
U izveštaju Eurostata se navodi da je napredak na nivou EU ka ostvarivnaju cilja za 2020. u skladu sa očekivanjima, dok napredak članica varira.
U Rumuniji i Estoniji je udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji u 2010. bio za nešto manje od procenta niži od ciljeva koji su postavile za 2020, a sledi Švedska. Cilj Rumunije je da do 2020. ostvari udeo od 24%, a 2010. je već postigla 23,4%. Estonija je u 2010. ostvairla udeo od 24,3%, a njen cilj za 2020. je 25%.
Švedska od zemalja EU ima najviši cilj od 49% u 2020. a 2010. udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji toj zemlji je bio u toj zemlji 47,9%.
S druge strane, zemlje poput Velike Britanije, Irske, Holandije i Francuske zaostaju i od cilja ih deli više od 10 procentnih poena. Udeo koji Britanija treba da ostvari 2020. je 15%, a on je 2010. iznosio samo 3,2%. Cilj Irske je 16%, a do sada je ostvarila 5,5%, Holandije 14%, a 2010. bio je 3,8%, dok Francuska treba da poveća udeo sa 12,9% u 2010. na 23% 2020.
Najniži cilj ima Malta (10%) a udeo koji je ostvarila u 2010. iznosio je 0,4%.
Izveštajem su obuhvaćeni i Norveška i Hrvatska. Norveška ima ubedljivo najveći udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji od 61,1% a cilj joj je da on 2020. iznosi 67,5%. Cilj Hrvatske je da udeo od 14,6% u 2010. poveća na 20% u 2020.
Biomasa najzastupljenija
Drvo i drvni otpad je i dalje vodeći izvor kada je reč o obnovljivim izvorima energije. Udeo drveta i drvnog otpada u bruto finalnoj potrošnji energije u 2010. na nivou EU je bio 5%, a gotovo polovina energije iz obnoljivih izvora u potrošnji je potekla iz tog izvora.
Iako se energije od drveta i drvnog otpada udvostručila, odnosno povećala za 110%, između 1990. i 2010, njen udeo u obnovljivim izvorima energije se smanjio sa 56% na 49% a razlog je za to razvijanje i eksploatacija drugih obnovljivih izvora. Iz istog razloga, udeo hidroenergije se smanjio sa 35% na 18%, iako se u apsolutnim ciframa povećao za 28% između 1990. i 2010.
Korišćenje tečnog biogoriva, biogasa i energije vetra brzo se razvijalo i povećavalo tokom proteklih 20 godina, navodi se u izveštaju. Ti izvori jedva da su se koristili 1990. kada je njihov ukupan udeo bio 1% u zbiru obnovljivih izvora energije. U 2000. njihov udeo je dostigao 5%, a 2005. bio je već 12,4%. U narednih pet godine njihov udeo se gotovo udvosturčio i u 2020. je dostigao 22,8% u bruto potrošnji energije iz obnoljivih izvora.
Upotreba geotermalnih izvora se takođe značajno povećala tokom proteklih 20 godina i to za 84%, ali je udeo tog obnovljivog izvora energije spao sa 4,5% u 1990. na 3,4% u 2010.
Najviše struje iz obnovljivih izvora energije potiče iz hidroelektrana. Između 1990. i 2010. proizvodnja struje u hidroelektranama se povećala za 28%, ali se udeo u električnoj energiji iz obnovljivim izvorima energije smanjio sa 94% u 1990. na 55% u 2010. Razlog za to je brz razvoj proizvodnje struje iz drugih obnovljivih izvora energije.
Proizvodnja struje iz energije vetra se udvostručila u periodu 2005-2010. Od 2002. struja iz energije vetra je druga po udelu u ukupno proizvedenoj struji iz obnovljivih izvora energije. Proizvodnja struje iz solarne energije se praktično više od 10 puta povećala u istom peirodu, iako je u 2010. njen udeo u električnoj energiji proizvedenoj iz obnovljivih izvora energije bio samo 3%.
Od 1990. kada je udeo čvrstog biogoriva bio 4%, a tečnog biogoriva i biogasa zanemarljiv, udeo tih izvora se povećao na 13%, odnosno 5% u 2010.
Sličan trend postoji i kada se poredi udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije i bruto finalnoj potrošnji. Brz razvoj nekih tehnologija doprineo je da se udeo čvrstih goriva poput drveta i otpada smanji sa 60% u 1990. na 45% u 2010, ali se on u apsolutnim brojkama povećao za 62% tokom tog perioda.
Energija proizvedena iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji više se nego udvostručila između 1990. i 2010, iako je njen udeo ostao praktično isti (36%). Udeo tečnog biogoriva i biogasa bio je 11% u 2010.
U 2010. udeo struje iz obnovljivih izvora energije bio je 19,6% u ukupnoj finalnoj potrošnji struje u EU, a u potrošnji za zagrevanje i hlađenje bio je 14,3%, što je znatno povećanje u odnosu na 2004, kada je taj udeo bio 9,6%.
Cilj EU je da do 2020. udeo obnovljivih izvora energije u sektoru transporta bude 10%. U 2010. udeo obnovljivih izvora energije u svim vidovima transporta bio je 4,7% u EU.
Izvor Euractiv
