Prvi vetroparkovi u Srbiji očekuju se za dve godine. Pored EPS-a, za proizvodnju struje iz vetra zainteresovani su domaći i veliki broj stranih investitora. Planirane investicije za proizvodnju energije iz vetra premašuju milijardu i po evra. Međutim, investitori se žale da iako je još prošle godine donet Zakon o energetici, on još ne može da se potpuno primeni u toj oblasti. Vetroparkovi su planirani u košavskom području – oko Vršca, Kovina Plandišta, Inđije i u donjem toku Dunava. Projekti su urađeni ali gradnju koče propisi. Srpsko Udruženje za energiju vetra zatražilo je pomoć “Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj” (NALED) kako bi se što brže došlo do lokacijskih i građevinskih dozvola.
Toplica Spasojević iz NALED-a kaže da novi Zakon o energetici još ne može da se primeni u praksi i da to koči realizaciju projekata.
“Mi dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju da je Novim zakonom ukinut stari a podzakonska akta nisu doneta. Novi zakon ne može da profunkcioniše i nalazimo se u jednom pravnom vakumu u mnogim oblastima. A upravo energija vetra je jedna od njih.”, rekao je Spasojević.
Strani investitori se žale na neizvesnost jer ne znaju da li će Vlada produžiti “fidin” tarife, odnosno povlastice za otkup struje iz obnovljivih izvora koje ističu do kraja godine. Traže i precizne uslove i model Ugovora o otkupu zelene energije.
Maja Turković iz Srpskog udruženja za energiju smatra da je za investitore donošenje Zakona o energetici, bio pozitivan signal od Vlade. “Nisu se pokupili i otišli u Rumuniju koja ima odličan vetar uslove,ili Bugarsku i Hrvatsku. Ali neće ostati još 10 godina dok se regulativa donese”, rekla je Turkovićeva.
Mark Krenadal, firme investitora “CEVEA”, kaže da početak gradnje zavisi od nove Vlade. “Nadamo se da će oni uraditi tih nekoliko stvari koje još stoje između onog što smo se dogovorili i početka gradnje turbina na vetar”, očekuje Krendal.
Investitori od nedavno sarađuju i sa Arhitehtonskim fakultetom u Beogradu. Studenti su povodom Svetskog dana vetra napravili prvu instalaciju. Docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Đorđe Stojanović kaže da prava rešenja u gradnji tek predstoje.
“Novi trendovi uvršćuju vetar kao jedan od izvora energije budućnosti i na koji mi kao arhitekte da obratimo pažnju i uvrstimo u svoje razmišljanje i planiranje u prostoru”, rekao je Stojanović.
U zemljama Evropske unije računaju na tu energiju jer će narednih godina zbog gašenja nuklearnih elektrana struja nedostajati. Najviše vetrenjača imaju Nemačka, Švedska, Španija i Danska.
Ambasadorka Kraljevine Danske u Srbiji, Mete Kjuel Nilsen, kaže da Danska planira da do 2020. čak 50 odsto njihove energije potiče od vetra. Procenjuje se da bi Srbija korišćenjem vetra, mogla da pokrije 10 odsto potreba za strujom.
Izvor Rts
