Jedan od najpoznatijih univerziteta na svetu, Massachusetts Institute of Technology (MIT), koji je dosada dao čak 77 nobelovaca, objavio priču o hrvatskom naučniku Marinu Soljačiću koji je pre četiri godine u medijima postao poznat kao novi Tesla.
U tekstu objavljenom na naslovnici MIT Newsa ističe se da je Soljačić sa svojim kolegama na Univerzitetu razvio bežični prenos električne energije, tehnologiju koja bi uskoro trebala da omogući punjenje moblnih telefona, računara i čak električnih automobila bez uključivanja u utičnice.
Njegov rad na fotoničkim kristalima koji menjaju ponašanje svetla mogao bi takođe imati brojne primene, među kojima su efikasnija eksploatacija solarne i termalne energije, brže optičke komunikacije i novi izvori svetlosti.
Soljačić je 1996. na MIT-ju diplomirao na inflacijskoj kozmologiji, međutim nakon toga hteo je više da se posveti eksperimentalnim istraživanjima. Doktorski rad posvetio je fotonici, odnosno fizici svetlosti.
Nakon doktorata upisao je postdoktorat na MIT-ju i potom dve godine bio vodeći istraživač u Research Laboratory for Electronics (RLE), da bi se konačno 2005. pridružio odseku za fiziku.
Na ideju o bežičnom napajanju došao je kada su mu dosadila noćna upozorenja moblnog telefona da je prazan. S njegovim izumom baterije koje crkavaju trebale bi postati stvar prošlosti.
“Recimo da imate električni automobil, a vaš sused običan auto na benzin. Jedina razlika koju ćete uočiti jeste da vi više nikada nećete morati ići na benzinsku pumpu. Samo ćete parkirati auto u garaži i on će se sam puniti, tako da nećete morati paziti da ga uključite svake noći’, objasnio je on.
Soljačić u poslednje vreme intenzivno radi i na efikasnijem korištenju sunčeve energije pomoću fotoničkih kristala – materijala čija nanostruktura tera svetlost da se ponaša na neuobičajen način. Ti kristali su sastavljeni od rešetke jedne vrste materijala koja se izmenjuje s drugim ili pak s praznim prostorom. Zavisno od strukture i razmaka blokova koji sačinjavaju rešetku, određene talasne dužine svetlosti uspevaju proći, dok se druge reflektuju ili apsorbuju.
Takvi materijali se zato mogu dizajnirati tako da apsorbuju znatno više energije od tradicionalnih i da značajno smanje gubitke u topllotnom zračenju.
