U Srbiji je registrovano 20 proizvođaća peleta a rade, i to dobro, njih 17. Pelet izvoze najviše u Italiju, Sloveniju i Makedoniju, a tražnja premašuje sadašnje kapacitete 10 puta. Samo prošle godine izvozom peleta zarađeno je šest i po miliona evra.
„Svu proizvodnju peleta prodamo u Italiji. Sve poslove dogovorimo tokom leta, a ove godine i mnogo ljudi iz Srbije traži pelet. Proizvodimo 2.000 tona godišnje. Nadamo se da ćemo povećati proizvodnju“, kaže Luana Karbone iz firme Benevento.
„Svu proizvodnju peleta prodamo u Italiji. Sve poslove dogovorimo tokom leta, a ove godine i mnogo ljudi iz Srbije traži pelet. Proizvodimo 2.000 tona godišnje. Nadamo se da ćemo povećati proizvodnju“, kaže Luana Karbone iz firme Benevento.
Pelet je energent koji se dobija od strugotine ili presovane piljevine. Sve više se koristi za grejanje, a Evropa potroši čak 80 odsto svetske proizvodnje.
Za proizvodnju peleta najviše se koriste bukovo drvo i topola, ali i četinari – jela i smreča. Od 600 hiljada kubika drva, koji su godišnje raspoloživi, na proizvodnju peleta ode šestina.
Samo prošle godine, tražnja na domaćem tržištu povećana je za 50 odsto.
Kao gorivo pelet je jeftiniji i čistiji od uglja i mazuta. „Dozvoljen pepeo je do 1,5 odsto. To znači, na jednu tonu peleta otprilike 10 do 15 kilograma pepela. To je zanemarljivo, praktično, sve izgori, nestane“, objašnjava Dragan Mihailović iz Gota peletsa u Bajinoj Bašti.
„U odnosu na ukupan prirast i potrošnju drveta u ostalim segmentima, proizvodnja peleta ne predstavlja nikakav problem niti bilo kakvu pretnju šumskom fondu Srbije. Koriste se drvni ostaci u industriji pre svega iz proizvodnje u pilanama. Zahvaljujući upravo proizvodnji peleta, Srbija je očišćena od brojnih drvnih deponija“, kaže profesor Branko Glavonjić.
Kao gorivo pelet je jeftiniji i čistiji od uglja i mazuta. „Dozvoljen pepeo je do 1,5 odsto. To znači, na jednu tonu peleta otprilike 10 do 15 kilograma pepela. To je zanemarljivo, praktično, sve izgori, nestane“, objašnjava Dragan Mihailović iz Gota peletsa u Bajinoj Bašti.
„U odnosu na ukupan prirast i potrošnju drveta u ostalim segmentima, proizvodnja peleta ne predstavlja nikakav problem niti bilo kakvu pretnju šumskom fondu Srbije. Koriste se drvni ostaci u industriji pre svega iz proizvodnje u pilanama. Zahvaljujući upravo proizvodnji peleta, Srbija je očišćena od brojnih drvnih deponija“, kaže profesor Branko Glavonjić.
Pokretanje posla je skupo, ali se veoma brzo isplati
U fabriku sa godišnjom proizvodnjom do 30 hiljada tona peleta treba investirati oko pet miliona evra. Najčešće se uz pomoć stranog kapitala otvaraju pogoni sa jednom ili dve proizvodne linije ili je to porodični posao.
„Što se tiče proizvođača, oni nemaju neke podsticajne mere države kada je u pitanju proizvodnja. Međutim, s obzirom na to da se radi novi Akcioni plan za obnovljive izvore energije do 2020 godine u predlogu tog Akcionog plana će biti ugrađena posticajna mera kada je reč o potrošačima“, kaže Glavonjić.
Najrazvijeniju proizvodnju peleta imaju skandinavske zemlje, a slede Nemačka, Austrija i zemlje Istočne Evrope.
„Što se tiče proizvođača, oni nemaju neke podsticajne mere države kada je u pitanju proizvodnja. Međutim, s obzirom na to da se radi novi Akcioni plan za obnovljive izvore energije do 2020 godine u predlogu tog Akcionog plana će biti ugrađena posticajna mera kada je reč o potrošačima“, kaže Glavonjić.
Najrazvijeniju proizvodnju peleta imaju skandinavske zemlje, a slede Nemačka, Austrija i zemlje Istočne Evrope.
Izvor Gradjevinar
