Iako pod pritiskom evropskih energetskih zakona, „Gasprom“ smatra da je došlo do progresa u pregovorima sa Evropskom komisijom, koja ruski koncern optužuje za monopol.
„Gasprom“ želi da u svojim rukama zadrži eksploataciju, transport i prodaju, pa i na malo, što Treći energetski paket usvojen u Evropi ne dozvoljava.
„Poslednji kontakti sa Evropom pokazuju da, iako još nema rešenja, postoji svetlost na kraju tunela, i to dosta jaka“, rekao je za novinare zamenik izvršnog direktora ruskog koncerna Aleksandar Medvedev, prilikom puštanja u rad prve bušotine gasonosnog polja Turon filijale „Severnjeftgasprom“, prenela je agencija Rojters.
„Severnjeftgasprom“ u kojoj je Med vedev na čelu saveta direktora, pripada „Gaspromu“ i nemačkim kompanijama „Vinteršal“ i E.On Rurgas“.
Ne računajući na to da će evropski energetski paket biti povučen ili korigovan, Medvedev smatra da ima razloga za nadu da će se promeniti redosled njegove primene.
„Norveške kolege su dobile poseban status industrijskih gasovoda. To što su naši gasovodi za nekoliko hiljada kilometara duži ne menja njihov status. Ukoliko se sledi logika, možemo sigurno da računamo na isti tretman“, reko je on.
Medvedev kaže da „Gasprom želi da na evropskom tržištu koristi plodove visoke konkurencije, koja mu omogućava da ove godine izveze čak i manje gasa, ali po višoj ceni. Međutim „bez specijalnog statusa za Gasprom, rizici energetske bezbednosti za Evropu će vrlo brzo da se pojave“.
On je podsetio da pregovori minule zime o korekciji cena povećavaju izvozne prihode koncerna u 2012. godini, i pri tom nije isključio da će holding izvesti manje od najavljenih 154 milijardi kubnih metara.
Medvedev takođe ne isključuje da će izvoz biti i veći od planiranog, pošto su aprilske isporuke veće nego što je to predviđeno godišnjim izvozom od 150 milijardi kubnih metara. Isporuke su veće od grafikonom predviđenih i na nivou su godišnjeg izvoza 164 miiljardi kubika, pošto Evropljani popunjavaju skladišta gasa ispražnjena u januaru i februaru.
Izvoz gasa donosi bezmalo polovinu godišnjih prihoda „Gaspromu“ koji pokušava da se oslobodi zavisnosti od tranzitnih zemalja i forsira izgradnju zaobilaznih koridora. Prvi od njih, gasovod „Severni tok“ ispod Baltičkog mora pušten je u eksploataciju prošle jeseni, a izgradnja „Južnog toka“ ispod Crnog mora trebalo bi da počne krajem godine, nakon što se u novembru donese finalno investiciono rešenje.
„Unapred mogu da kažem da će investiciono rešenje biti pozitivno, pošto su svi ekonomski pokazatelji, kapitalna ulaganja i cena apsolutno konkurentni. Južni tok je sto odsto konkurentan“ istakao je Medvedev.
Realizacija drugog gigantskog projekta „Gasproma“, nalazišta Štokman, za razliku od gasovoda se i dalje redovno odlaže. Investiciono rešenje planirano za proleće ponovo je odloženo za leto, što Medvedev objašnjava neodlučnim stavom akcionara da li nalazište treba da se orjentiše na gas za cevovode ili tečni gas.
Izvor u Gasrpomu je za Rojters rekao da „Štokman može da proizvdi samo tečni gas. Gasprom i njegovi partneri u tom arktičkom projektu , kompanije „Total“ i „Statoil“, moraju da razmatraju nove parametre projekta, pošto Rusija ne žuri sa odobravanjem poreskih olakšica za „Štokman“.
