Cilj je odgovorno sprovođenje obaveza koje proističu iz domaćeg zakonodavstva i međunarodnih ugovora
Rudarski basen „Kolubara” će do kraja januara imati svoj prvi sveobuhvatni izveštaj o stanju životne sredine kao polaznu osnovu za dalja poboljšanja do nivoa evropskih standarda.
Naime, „Elektroprivreda Srbije” je krajem oktobra prošle godine započela realizaciju studije „Sprovođenje audita zaštite životne sredine na lokacijama i postrojenjima Javnog preduzeća EPS” sa ciljem određivanja statusa životne sredine i stanja bezbednosti i zdravlja na radu u svih jedanaest privrednih društava, kao i u cilju utvrđivanja da li su rizici po životnu sredinu povezani sa njihovim aktivnostima ili objektima.
Kako se navodi u projektnom zadatku, analiza stanja treba da osigura dalje investiranje od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a sve u skladu sa nacionalnim i evropskim standardima životne sredine i zahtevima i preporukama te banke. U okviru ove studije biće identifikovane neusaglašenosti i predložene korektivne mere radi otklanjanja ili ublažavanja posledica identifikovanih neusaglašenosti.
Takođe, u Akcionom planu biće procenjen budžet i vreme potrebno za realizaciju korektivnih mera. Kako objašnjava rukovodilac Sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine „Kolubare” mr Vukica Popadić NJunjić, član radne grupe zadužena ispred EPS za realizaciju
projekta u „Kolubari”, prema određenoj matrici urađen je obiman snimak postojećeg stanja u rudarskom basenu. On obuhvata informacije o postrojenjima, aspekte životne sredine, stanje sa dozvolama, ekološkim naknadama i kaznama, potrošnju električne energije, upravljanje otpadom, opasnim materijama, PCB, azbestom, radioaktivnim materijalima i saradnji sa lokalnim zajednicama. Posebno su obrađena ključna pitanja stanja bezbednosti i zdravlja na radu i socijalna pitanja.
– Vezano za životnu sredinu u „Kolubari”, Audit je pokazao niz manjkavosti i neusaglašenosti. Razlozi se mogu, donekle, smatrati opravdanima s obzirom da sektor postoji nepune dve godine, ali nekim saznanjima smo bili, prosto, zapanjeni. Na primer, da na nivou sektora nemamo podatke o taksama i nadoknadama koje RB „Kolubara” plaća državi i lokalnoj samoupravi, da su, recimo, podaci o brojnim različitim merenjima stanja životne sredine još uvek nesistematizovani i nalaze se po svim delovima „Kolubare” i da za proteklih godinu dana nismo uspeli da ih „slijemo” u sektor, da nemamo validne podatke, na primer, koliko je sredstava zapravo uloženo u našu lokalnu zajednicu od strane ogranaka i pogona, a radi se o značajnim sredstvima – kaže Popadić NJunjić.
Ona ocenjuje da će biti potrebno reorganizovati se, doraditi neke dokumente EMSa (Environmental Menagement System
– Sistem upravljanja životnom sredinom), promeniti i doraditi eksterne i interne procedure komunikacije i uraditi nova uputstva, što će svakako zahtevati puno angažovanja, ali će dati i velike koristi privrednom društvu.
– Očekujem da će nam ovaj Audit zaštite životne sredine pomoći da makar za ovu godinu definišemo ciljeve i odredimo prioritete i da imamo sve „spakovano” na stotinak stranica studije. Ako nastavimo na pravcu započetih aktivnosti, sigurna sam da će naredne godine u ovo doba stvari biti mnogo bolje – smatra Popadić NJunjić.
Izvor RBK
