Više od 100 bušotina u Aleksincu i okolini krije dve milijarde tona uljnih škriljaca, odnosno 180 milijardi dolara! Prema preliminarnim procenama, izgradnjom rudnika, pogona za pripremu, preradu i dobijanje nafte i naftnih derivata obezbedilo bi se godišnje od 500.000 do 600.000 tona domaće nafte.
– Inače, u energetskom bilansu Srbije uvoz sirove nafte i naftnih derivata godišnje iznosi od 1,8 do 2,7 miliona tona. Uljni škriljci Aleksinačkog basena kao energetski resurs predstavljaju ozbiljan potencijal za proizvodnju nafte, električne i toplotne energije, tako da će naša godišnja zavisnost od uvoza znatno pasti. Na osnovu do sada izvedenih istraživanja, zaključuje se da je Aleksinačko ležište uljnih škriljaca srpski resurs sa utvrđenim geološkim rezervama od oko 2,1 milijardu tona i srednjim sadržajem ulja od 10 odsto, a preradom bi se dobilo oko 210 miliona tona sirove nafte – kaže za Kurir Jelena Milenković, šef Odseka za razvoj i investicije u rudarstvu i geologiji Ministarstva za zaštitu životne sredine i rudarstva.
Vlada Srbije usvojila je Odluku o pokretanju postupka javne nabavke konsultantskih usluga savetnika za pripremu i sprovođene postupka za izbor strateškog partnera za eksploataciju, pripremu, preradu i proizvodnju nafte i naftnih derivata iz uljnih škriljaca Aleksinačkog basena, čime i praktično, posle više od 100 godina istraživanja, konačno počinje postupak eksploatacije škriljaca.
Nemci još 1915. hteli da preuzmu rudnike
Nalazište naftnih škriljaca nije novina za upućene.
– Prvi naučni rad o uljnim škriljcima u Aleksincu napisao je Jovan Žujović još 1889. Prve hemijske analize uradio je S. Lozanić (1878. i 1881.) i zaključio da škriljci nisu isti, pošto ima partija koje su bogatije kerogenom i partija koje su siromašnije. Tokom okupacije Srbije za vreme Prvog svetskog rata, po nalogu vrhovne komande Nemačke, ispitivani su uljni škriljci u cilju dobijanja sintetičke nafte, a uzorke je 1915. ispitivao čitav tim u Berlinu, gde je istraživanje nastavljeno i 1937 – navodi Milenkovićeva.
Izvor Kurir
