Konkurencija će nam biti i elektroprivrede i trgovci. – Jedan evrocent veća cena donosi 200 do 300 miliona evra više za investicije. – Ne sumnjam da ćemo sa „Edisonom“ graditi TE „Kolubara B“.
Nedavno usvojeni Zakon o energetici „Elektroprivredi Srbije“ donosi konkurentno poslovanje i velike promene na tržištu. Naša kompanija je spremna za tu utakmicu – kaže u razgovoru za „kWh“ Dragomir Marković, generalni direktor “Elektroprivrede Srbije“.
Prvi čovek EPS-a kaže da će veliki izazov biti obavezno otvaranje oko 40 odsto postojećeg tržišta električne energije, jer od 2013. godine veliki industrijski potrošači će na tržištu birati od koga će kupovati struju. EPS ima šansu da pariranjem sa cenama i kvalitetom zadrži što veći broj industrijskih kupaca.
-Konkurencija će nam biti i velike elektroprivrede, ali i trgovci koji će moći da nabave električnu energiju iz različitih izvora. U pojedinim trenucima mogu da nam budu konkurentni – objasnio nam je Marković.
Šta će se desiti sa preostalim delom tržišta, domaćinstvima i malim privrednim kupcima? Ko će njih snabdevati?
Oni i dalje ostaju u režimu regulisanog tržišta i cena, koje će, prema zakonu, od oktobra 2012. godine biti isključiva nadležnost Agencije za energetiku. To je samo međukorak, jer već 1. januara 2015. godine sledi kompletno otvaranje tržišta. To su procesi utvrđeni nizom dokumenata na koje smo se obavezali na putu pristupanja Evropskoj uniji. Što se tiče tržišta i cena, mi smo do sada, kako često kažu evropski zvaničnici, bili crna rupa na energetskoj mapi Evrope.
Sa kojom cenom će EPS izaći pred industrijske potrošače na otvorenom tržištu?
Sigurno nećemo po trenutnoj ceni, već po ceni koja će biti isplativa kategorija. Poenta tržišta i jeste slobodno formiranje cena, pa ko ponudi bolju cenu i bolju uslugu, imaće više kupaca. EPS mora biti jeftiniji i bolji od ostalih i sledeći taj cilj, mi ćemo se tako i ponašati. Na primer, železara Ju Es Stil, će biti obavezna da na tržištu bira isporučioca. Oni su i do sada imali tu mogućnost, ali je ni oni, niti bilo ko drugi u Srbiji, nisu koristili, jer je naša cena bila povoljnija u odnosu na trgovce. Od 2015. godine svi kupci imaće obavezu da na tržištu nađu snabdevača. Kako će imati slobodan pristup distributivnom sistemu, uz naknadu koju utvrđuje Agencija za energetiku, eto prilike i kupcima i dobavljačima da nađu svoj interes.Sve to ne znači da će EPS odmah dići ruke od takvih velikih kupaca. Ne, mi ćemo se za njih i dalje boriti, ali sa višim cenama od ovih koje sada imamo, ali i nižim od onih koje će im ponuditi drugi isporučioci.
Koliko bi im tržište povećalo sadašnju cenu koju imaju kod EPS-a?
Neznatno, bar u početku. Mi ćemo imati više cene, ali dosta blizu sadašnjim. Naplata će morati da bude 100 odsto, što je normalno u ozbiljnim zemljama, krađa električne energije ne sme da bude u ovakvom obimu, što je, takođe, normalno u drugim zemljama… Kurs treba da bude stabilan, a ispravke vrednosti nenaplaćenih potraživanja na 60 dana trebalo bi da se redukuju. Uz sve to sređivanje, nama bi i sadašnja cene struje omogućavala pozitivno poslovanje. EPS i sada posluje pozitivno, ali kada se uračunaju kursne razlike, ispravke nenaplaćenih potraživanja, kao i gubici i krađe struje, onda se vidi minus na koji se mnogi pozivaju.
Da li bi tada bilo dovoljno novca za bilo kakav razvoj?
Tada bi bilo dovoljno novca samo elementarno održavanje postrojenja. Ne bi bilo novca da samostalno gradimo elektrane.
Kolika je to onda potrebna cena električne energije da bi bilo sredstava i za nova ulaganja?
Sadašnja cena kilovat-sata je oko 5,3 evrocenti, a kada bi bila veća za jedan evrocent, obezbedilo bi se dodatnih 200 miliona evra godišnje. Treba reći i da bi taj „skok“ povećao prosečan račun za električnu energiju samo za oko tri do četiri evra, odnosno bio bi oko 21-22 evro.
Koje još izmene donosi novi zakon o energetici?
Jedna od suštinski važnih izmena odnosi se na status proizvodnje električne energije, jer to nije više delatnost od opšteg interesa. Ostao je opšti javni interes samo u delu snabdevanja 60 odsto malih potrošača, a sama proizvodnja to više nije. I prema prethodnom zakonu delatnost proizvodnje uglja nije bila od opšteg interesa, a sada nije ni proizvodnja električne energije. Ima to svojih i prednosti i mana.
Koje su to mane?
Najveća mana je to što pri velikim investicionom projektima, gde je neophodna eksproprijacija, više ne postoji proglašenje posebnog državnog interesa po automatizmu. I nije to minus samo za EPS, već i za druge investitore. A, time ipak što proizvodnja električne energije nije više delatnost od opšteg interesa, mnogi investitori moći će mnogo lakše da ulažu u nove elektrane.
Šta su onda prednosti ukidanja opšteg interesa za proizvodnju energije?
Do sada je bilo utvrđeno da država daje akt o poveravanju delatnosti od opšteg interesa tek kada se elektrana izgradi i dobije upotrebnu dozvolu. Pitanje je da li bi iko rizikovao ulaganje od dve milijarde evra i potom čekao da dobije taj akt od države. Jedna od dosadašnjih prepreka bio je i Zakon o javnim nabavkama, pod kojim su morali da posluju svi koji imaju delatnost od opšteg intresa. Tako je proizvodnja energije morala da poštuje zakon o javnim nabavkama. A, za svakog stranog investitora to je bilo neprihvatljivo.
Zašto je Zakon o javnim nabavkama kočio ulaganja u gradnju elektrana?
Niko neće da ulaže, gradi elektranu, proizvodi struju i potom je ugovara po Zakonu o javnim nabavkama. To je bila i prepreka za mnoge projekte sa stranim investitorima i strateškim partnerima. Jer i u projektima EPS-a sa stranim investitorima mi se obavezujemo da otkupimo ili sve ili deo količine proizvedene struje. A to što ugovaramo, mi, kao EPS , i taj strateški partner, po strarom zakonu, trebalo bi da radimo po zakonu o javnim nabavkama. A kakva je to sigurnost investitoru da ćemo uopšte otkupiti tu električnu energiju. Velike investicije u elektrane, što se odnosi na termoelektrane, moguće su samo ako je zagarantovan ugovor o otkupu električne energije.
Dokle se stiglo u poslu sa italijanskim „Edisonom“ za gradnju TE „Kolubara B“?
Potpisali smo sporazum, a niz ugovora, uz izradu studija, još treba da se potpiše. U toku su intenzivni pregovori, kako pravnih, tako i tehničkih i finansijskih timova. Biramo zajedničkog finansijskog konsultanta. Svi smo odlučni i ne vidim razloge za sumnju u taj projekat.
Na tender za TENT B3 nije bilo prijava, sledi li novi tender ili neko drugo rešenje?
Već pregovaramo, preduzimamo naredne korake, ali ne verujem da će biti novog tendera. Ima više zainteresovanih za aranžman na bazi međudržavnog sporazuma.
Koliko je svojevremeno 18 meseci političkog odugovlačenja sa raspisivanjem tendera za ove dve TE, koji su kasnije raspisani na početku krize, koštalo ove projekte?
„Edison“, koji je je ozbiljna firm,a do poslednjeg trenutka spremao se za oba tendera, ali na samom kraju odlučili su se samo za „Kolubaru B“, jer nemaju potencijal za obe. RWE je, takođe, imao ponudu, ali se desila Fukušima, zatvaranje nuklearki, troškovi za nuklearke koje su već platili. Te takse nisu bile male, mere se milijardama evra, a potom su morali da zatvore nuklearke. Jasno je da to pravi gubitak i umanjuje investicije. Kriza koja se desila i još traje uticala je na interesovanje za gradnju elektrana u Srbiji.
Ima li EPS sa TE na lignit šansu u trenutku zatvaranja nuklearki u Nemačkoj ?
Ugalj takođe ima opterećenja. Čak 70 odsto naše proizvodnje bazira se na lignitu. Proizvodnji koja utiče na okolinu biće određeni veliki penali. Možemo da se nametnemo sa strujom iz uglja, ali uz te takse teško da ćemo biti konkurentni na nekom tržištu. Bez energetskog miksa i sada se teško opstaje na tržištu, a ne treba zaboraviti ni na smernice EU gde je neophodno smanjenje emisije ugljendioksida za 20 odsto i povećanje udela obnovljivih izvora.
Kako teče projekat gradnje HE na Ibru? Kako napreduju „Ibarske hidroelektrane“?
Stalno se radi na terenu, usaglašava se prostorni plan i dogovaraju detalji oko razvodnog postrojenja i priključenja. Prvi radovi na HE na Ibru biće početkom 2012. godine.
Nedavno je potpisan još jedan ugovor sa RWE Innogy” o članovima društva za zajedničko preduzeće „Moravske HE“. Kako teče taj projekat?
Potpisano je više statusnih ugovora, radi se studija za taj projekat i uskoro slede slični koraci koje smo prošli za projekat na Ibru, koji je dosta ranije započet. Za početak rada, koji podrazumeva administraciju i pripremu projekta sedište firme biće u Beogradu, a sa prvim radovima na terenu seli se u Ćupriju.
U kojoj je fazi tender za TE-TO „Novi Sad“ ?
Tender je u toku. Ponude treba da se podnesu do kraja septembra. Ipak, imamo najave da će zainteresovane kompanije tražiti manje produženje roka.
Bilo je reči da bi Naftna industrija Srbije mogla ući u taj projekat, koliko je to realno?
NIS se nije prijavio na tender, a jedina mogućnost da bilo ko uđe a nije kvalifikovan, je da se udruži sa nekom od četiri kvalifikovane firme.
U kojoj fazi je kineski kreditni aranžman za modernizaciju TE „Kostolac B“?
Nedavno smo obavešteni da je Kina odobrila taj kredit, a predstavnici Eksim banke su boravili u Srbiji. Pregovori su u toku i ako se sve dogovori, ugovor o zajmu će brzo biti potpisan. Naša delegacija, koja će od 25.do 31. avgusta boraviti u Kini, imaće ovlašćenja da potpiše ugovor, mada moram da istaknme da je rok za proces pregovaranja i konačnu odluku kineske strane veoma kratak. Bez zajma nema ni posla, a radi se o projektu vrednom 344 miliona dolara, gde je kredit 85 odsto, ostatak su sredstva EPS-a.
Republika Srpska je dobila prijave tri zainteresovane kompanije za gradnju HE na gornjoj Drini. Kako to komentarišete?
Pratimo razvoj situacije. Treba sačekati odluku iz Republike Srpske i završetak kompletne procedure. Ako bi bio izabran RWE sa kojim EPS ima potpisan memorandum, koji podrazumeva i zajedničko učešće u gradnji HE na gornjoj Drini, onda bi to bio trojni posao. Ako bi bio izabran grčki ili kineski partner, onda bi to bio posao koji bi se radio učetvoro. I EPS je gost u tom projektu.
Šta je sa projektima na srednjoj Drini?
Naš partner u tom projektu trebalo bi da bude italijanski „Seći“, sa kojim ćemo graditi HE na Ibru. I u Republici Srpskoj vlada raspoloženje da „Seći“ bude i njihov partner, ali to ipak treba da se odredi unutar njihove države.
Aktuelan je i projekat nabavke naprednih mreža za potrebe distribucija u kojima će biti i savremena brojila. Koliki je značaj tog projekta?
Krediti Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke vredni su ukupno 80 miliona evra. Oni će biti iskorišćeni za realizaciju projekta upravljanja potrošnjom električne energije, a brojila o kojima pišu mediji, su samo jedan od delova tog sistema. Cilj projekta je da se upravlja potrošnjom, da se smanje gubici i unapredi naplata. Novcem iz zajmova nabavlja se kompletna softverska i hardverska podrška, sistem koncentratora i na kraju brojila koji podržavaju taj sistem. Odabrano je pet „pilot opština“, u svakom PD ED po jedan: Novi Pazar, Krnjača u Beogradu, Vrbas, Vranje i Velika Plana.Na tim lokacijama imamo lošu naplatu i velike gubitke. Procenjeno je da će se time obuhvatiti od 200.000 do 250.000 potrošača. Tender je tako koncipiran da se bira sistem integrator, koji uspostavlja ceo sistem, dva tipa koncentratora ili podstanica i tri različita proizvođača brojila.
Zašto opet negoduju domaći proizvođači?
Tehnički koncept brojila koja će biti nabavljana u tim naprednim mrežama objavljen je pre više od godinu i to baš da domaći proizvođači mogu da se pripreme. Nijedna primedba nije je stigla, ali je baš sada, kako se bliži tender, stigla jedna primedba. Ipak, neosnovana je.
Nekoliko velikih revitalizacija u elektranama je u toku. Nema novca za nove elektrane, ali velikih investicija ima. Kolike su to pare?
Tačno je da nemamo novca da sami gradimo elektrane, pa te projekte počinjemo sa strateškim partnerima. Ipak, svih ovih godina mi investiramo, ali na elektranama koje već imamo. Projekti modernizacija TE koštali su od 50 do 100 miliona evra pojedinačno, dok je u toku revitalizacija HE kao što su „Đerdap 1“ i „Bajina Bašta“, a priprema se i „Zvornik“. Ti projekti su vredni od 80 do 130 miliona evra. Nije zaboravljen ni rudarski sektor, uveliko se nabavlja oprema, a mnogo se ulaže i u zaštitu životne sredine – gradnja postrojenja za odsumporavanje iz japanskog kredita, veliki deo kineskog kredita je vezan za ekologiju, dok su i ulaganja u RB „Kolubara“ svrstani u red „zelenih“ zajmova.U 2011. godini EPS će iz sopstvenih sredstava za investicije izdvojiti oko 300 miliona evra, a sa velikim remontima to je ukupno oko 400 miliona evra. Ali, to opet nije dovoljan nivo ulaganja da bi obezbedili razvoj, jer je potrebno oko 800 miliona evra godišnje, što je duplo više nego sada.
Učestvuje li domaća privreda u tim projektima?
Mnogo više nego što se misli. Domaće firme dobiju 70 do 80 odsto poslova, koje EPS finansira iz sopstvenih sredstava. Sve što investiramo novcem iz prihoda od prodaje struje, usmerimo im posle tendera u skladu sa zakonom o javnim nabavkama.
Mito i korupcija su problem Srbije. Dešavanja u RB Kolubara sa pomoćnom mehanizacijom i trgovinom ugljem su predstavljala problem i kad se nedavno odlučivalo o kreditu EBRD. Objasnite nam vezu reorganizacije JP EPS, odnosno Direkcije i tih kredita?
Tačno je da se EPS u javnosti često vezuje za korupciju. Te afere sa mehanizacijom i trgovinom ugljem jesu problem sa kojim smo suočeni. Naime, jedna od ključnih principa poslovanja svetskih i evropskih kreditora poput Svetske banke, EIB, EBRD je da imaju najstrožu zabranu da rade sa firmom ili državom u kojoj vlada korupcija. Oni ne traže ad hok rešenja, da neko ode u zatvor, već zahtevaju rešenja koja će to sprečavati. U JP EPS je to rešeno promenama organizacije i uvođenjem sistemskog rešenja. Na vrh kompanije postavljeni su interna revizija i kontrola poslovnog sistema sa svim ovlašćenjima nad svim PD. Kako smo to uradili kvalitetno, otklonile su se smetnje i sumnje, pa smo dobili kredit od 150 miliona evra baš za RB „Kolubara“. U toku je konkurs za izbor direktora te funkcije, koji će samostalno odlučivati, a imaće platu kao generalni direktor. Najvišu, na nivou koji je utvrdila Vlada.
Šta znači kad kažete da je ova reorganizacija samo međufaza?
Ovo što smo sada uradili je samo prva faza reorganizacije. Ona je bila potrebna, kako bi, pored ostalog, nivelisali postojeća ista radna mesta u različitim direkcijama. Sve to je sada u razumnim rasponima. Ništa u ovoj reorganizaciji koju sprovodimo nije nepoznato i međufaza je urađena kako bi se lakše prešlo u narednu fazu.
Treba li zaposleni da se plaše te druge faze?
Treba da znaju šta se dešava, a direktori možda treba malo da se uplaše, jer će biti konkurs na kojem će se birati. Nikome nije zagarantovano da će opet biti direktor.
Preti li smanjenje broja zaposlenih?
Ne. Očekuju nas mnogo veći poslovi i veća odgovornost zaposlenih. Biće nam potrebno još više kvalitetnih kadrova. Ipak, ne znači da je svako mesto sigurno, biće važan kvalitet.
Nedavno je završen i pripravnički staž za 157 pripravnika. Šta je sa njima?
Svi su ostali, istekao im je pripravnički i primljeni su za stalno. Ti mladi stručnjaci su fantastični, obećali smo da će biti primljeno 80 odsto, ali sve smo primili. Svi direktori izuzetno su zadovoljni novim kadrovima. Plan je da sličan konkurs ponovimo iduće godine.
Dug sve veći
Dugovi za struju su iz godine u godinu veći, koliko sada duguje privreda, a koliko domaćinstva?
Na dan 31. jul EPS-u bilo je gotovo 100 milijardi dinara nenaplaćenih potraživanja. Od toga domaćinstva duguju 43 milijarde, preduzeća 51 milijardu, a državne ustanove oko pet milijardi. EPS svojim dobavljačima nije platio oko pet milijardi dinara, a od toga tri milijarde je dug privatnim preduzećima.
Hoće li se ta praksa dugogodišnjeg neplaćanja potrošene struje nastaviti i na otvorenom tržištu?
Neće, jer će industrijski potrošači na otvorenom tržištu morati da plaćaju ili će ostati bez struje. Pitanje isključivanja neplatiša više neće biti samo na EPS-u.
Odluka na vlasniku
Kada će EPS postati akcionarsko društvo?
Čim se vlasnik odluči da to urade. Kada država odluči da se EPS transformiše, tog trenutka ćemo se i transformirati. Administrativno smo spremni, iako to nije naš posao. Imamo i predlog kako to uraditi po novom zakonu o privrednim društvima d koji stupa na snagu od 1.februara 2012. godine.
Prvi imali konkurs
Poslednjih nekoliko nedelja političari najavljuju depolitizaciju javnih preduzeća. Kako reagujete na to?
Ne smeta mi, jer to nije tačno. Svih 11 direktora u PD u EPS izabrani su pre dve godine na javnom konkursu. Prvi smo raspisali konkurs i uvek sam za to. Ja sam izabran na konkursu pred vrhom države, gde sam svoj program izlagao dva sata. I sada sam spreman za konkurs, čak i u međunarodnoj konkurenciji, jer ima i takvih ideja.
O poslovanju EPS-a
Kako je EPS poslovao za šest meseci ove godine?
Postoji problem sa likvidnošću, koji će postojati i dalje i to ne samo zbog cene struje, već zbog naplate i dugova. Ipak, za šest meseci prema neto ukupnom finansijskom rezultatu – dobit EPS-a je 7,7 milijardi dinara, a iz poslovnih odnosa pozitivni smo sa 14,1 milijardom dinara. Tome su najviše doprineli stabilan kurs i uštede u troškovima. Ovogodišnji profit mogli bismo da garantujemo ako kurs bude stabilan. U uslovima pogoršane naplate električne energije i velikih kursnih razlikas može se garantovati samo pozitivan finansijski rezultat iz poslovnih odnosa.
Zašto je onda EPS u javnosti predstavljen kao gubitaš?
Pravi pokazatelj poslovanja je finansijski rezultat iz poslovnih odnosa. Prema tom rezultatu EPS je poslednjih godina uvek bio pozitivan. Međutim, kada se bilansu pridruže finansijski odnosi, na koje manje-više EPS nema uticaja (kursne razlike, ispravka potraživanja starijih od 60 dana i sl.) ukupan rezultat zna da bude i negativan. To, međutim, opet ne znači da je EPS gubitaš jer taj se minus ne nadoknađuje iz eksternih izvora npr. budžeta već utiče na problem likvidnosti. Posledica je odlaganje plaćanja dobavljačima sa npr..prosečnih 30 na 65 dana. S druge strane, vreme naplate prosečnog računa EPS-a je oko 255 dana. I to je osnovni razlog povremenih problema EPS-a sa likvidnošću.
Izvor magazin kwh
