Ubrzani razvoj različitih grana proizvodnje i tehnološki napredak zahtevaju stabilno snabdevanje mineralnim sirovinama.
Specifične sirovine su posebno tražene u proizvodnji i razvoju novih proizvoda, a ograničeno snabdevanje ili prekidi isporuke mogu ozbiljno da ugroze proizvodnju i dalji razvoj, smanje broj radnih mesta i oslabe nacionalnu ekonomiju. Zbog toga je zadovoljavajuće i pravovremeno snabdevanje ključnim sirovinama neophodan preduslov za regularno funkcionisanje savremenih ekonomskih tokova, a time i važan element strateškog planiranja svake države.
Nedovoljna dostupnost određene sirovine na tržištu može da bude posledica nedostatka domaće proizvodnje i smanjenja uvoza sa stranih tržišta, ali i prekida snabdevanja usled ekonomskih, prirodnih i geopolitičkih faktora. Sirovine koje su neophodne za proizvodnju, ali nedostupne na domaćem tržištu, koje su često podložne promenama u dostupnosti i ceni i koje nose veći rizik u snabdevanju – smatraju se kritičnim sirovinama. Često se u ovoj problematici naizmenično koriste izrazi „kritične sirovine” i „kritične mineralne sirovine”, s obzirom na to da mineralne sirovine čine najveći deo kritičnih sirovina.
Evropska Unija je postala svesna činjenice da će u budućnosti morati da pronađe rešenja za pitanja nabavke, prerade i recikliranja kritičnih sirovina u Evropi, te za osiguravanja lanaca nabavke, ako želi da ostvari ambiciozne klimatske i digitalne ciljeve. Litijum, kobalt i nikl upotrebljavaju se za proizvodnju baterija, galijum u solarnim pločama, sirovi bor u tehnologijama za korišćenje energije vetra, titanijum i volfram u svemirskom i odbrambenom sektoru. Ovo su samo neki od materijala bez kojih nema ni zelene ni digitalne tranzicije.
Kritične sirovine i iz rudarsko-industrijskog otpada
Postojanje mineralizacija, orudnjenja i ležišta obojenih, plemenitih i drugih metala na području Srbije uslovljeno je strukturnom, geološkom i metalogenetskom građom i procesima obrazovanja ležišta mineralnih sirovina. Rudarska aktivnost na području Srbije, tj. vađenje/otkopavanje ruda obojenih i plemenitih metala, doseže i više hiljada godina unazad, što je rezultiralo „proizvodnjom” znatnih nagomilanja rudarsko-industrijskog otpada. Ove činjenice ukazuju na postojanje značajnog mineralnog/rudnog potencijala Srbije, te mogućnosti ponovnog dobijanja metala tehnološkim postupcima recikliranja otpadnog materijala. Dakle, ležišta mineralnih sirovina su primarni izvori, a nagomilani rudarsko-industrijski otpad predstavlja sekundarni izvor za obezbeđenje mineralnih sirovina.
Evropskim aktom o kritičnim sirovinama, koji je nedavno usvojio Evropski parlament, postavlja se zakonska osnova za sigurno i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama za evropsku industriju i pokušava da se smanji zavisnost EU od uvoza iz jedne zemlje. Ovaj zakon ima posebnu važnost za Evropsku uniju, ali i za ekonomsku i političku budućnost Srbije. Naime, pod kritičnim sirovinama smatraju se, pre svega, retki metali koji su neophodni za različite savremene zelene tehnologije, u koje spada i litijum, trenutno nezamenljiv činilac u proizvodnji baterija za električne automobile, solarne elektrane i gotovo sve prenosne uređaje koje svakodnevno koristimo.
Kako je istakla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, jedan od predloga jeste i da se kreira klub za kritične sirovine sa zemljama istomišljenicama kako bi se osigurala pouzdanost u dobijanju pristupa kritičnim sirovinama, a na način koji poštuje standarde zaštite životne sredine i standarde bezbednosti radnika.
Ovim aktom predviđeno je da EU podrži prihvatanje i uvođenje revolucionarnih tehnologija u oblasti kritičnih sirovina. Evropska unija je najavila i da će nastaviti da razvija strateška partnerstva i zajedno sa pouzdanim partnerskim zemljama da podržava njihov vlastiti održivi razvoj stvaranjem lanca vrednosti u tim zemljama, pri čemu će podržavati sigurne, otporne, dostupne i dovoljno diverzifikovane lance vrednosti za EU.
Do 2030. godine jedna desetina strateški važnih sirovina moraće da bude rudarena u okviru granica Evropske unije
Akt o kritičnim sirovinama označava još jedan korak na putu EU ka novom pravcu za reindustrijalizaciju i agendu kompetitivnosti, nakon godine koju su obeležile visoke cene energenata, ometanja u lancima distribucije i implementacija američkog Zakona o smanjenju inflacije (IRA).
Evropska komisija je saopštila i da će postaviti niz jasnih, ali dobrovoljnih ciljeva koje EU mora da ostvari do 2030. godine. Jedna desetina strateški važnih sirovina moraće da bude rudarena u okviru granica EU, a trenutno je taj procenat samo tri odsto. U srcu dokumenta je stvaranje strateških projekata koji bi imali lakše finansiranje i jednostavniji proces dobijanja dozvola, a Komisija procenjuje da je za rast sektora sirovina neophodno do 20 milijardi evra investicija, prenosi bizlife.rs.
