Evropska unija želi da uvozi zelenu električnu energiju iz Gruzije kako bi uspela da ispuni svoje klimatske ciljeve. Ali, kako transportovati eko-struju do zapadne Evrope? Možda dalekovodom kroz Crno more?
Kura je najduža gruzijska reka. Protiče kroz Tbilisi i ona je žila kucavica te zemlje. Posebno je važna za gruzijski energetski sektor: oko 70 odsto struje u toj zemlji s oko 3,7 miliona stanovnika dobija se uz pomoć vode, a 20 odsto od uglja ili prirodnog gasa. Ostatak se pokriva uvozom iz Rusije.
Takva je trenutna situacija. A ako bude onako kako planiraju Nemačka i EU, Gruzija bi u budućnosti mogla da postane nezavisna od svog velikog suseda na severu, a istovremeno bi mogla i da bude izvoznik električne energije u EU.
Za realizaciju nemačkih planova zadužena je savezna kreditna ustanova KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau), koja s više od 200 miliona evra pomaže u izgradnji elektro-mreže. Uz pomoć nove, moderne infrastrukture, Gruzija bi trebalo da bude u stanju da proizvodi još više obnovljive energije.
Potencijal je ogroman: državni gruzijski proizvođač električne struje GSE procenjuje da bi do 2033. tržištu mogao da ponudi oko 10.000 megavata. U ovom trenutku kapacitet GSE je oko 4.600 megavata. Nove hidroelektrane bi u budućnosti u tom energetskom miksu imale udeo od oko četiri gigavata (GW). Osim toga, tu su i novi vetroparkovi sa 900 i solarna energija sa 200 megavata. U ovom trenutku, u Gruziji je aktivan samo jedan vetropark, ukupnog kapaciteta 21 megavat.
S novim kapacitetima Gruzija bi od uvoznika struje postala izvoznik. A ta zelena energija bi se izvozila u Evrope – i to ne samo gruzijska. U snabdevanje Evrope mogli bi da budu uključeni i ofšor-vetroparkovi u azerbejdžanskom delu Kaspijskog mora.
Kako bi ta vizija jednoga dana postala stvarnost, Evropska unija i Gruzija planiraju da izgrade infrastrukturu za distribuciju eko-struje, i to preko Crnog mora. Radi se o ideji polaganja jednog od najdužih podvodnih kablova za transport struje, dugom oko 1.100 kilometara, preko kojeg bi moglo da se transportuje 1.000 megavata struje u oba smera. Radi se o investiciji „teškoj“ više od dve milijarde evra.
Svi učesnici projekta trenutno su u procesu izrade studije izvodljivosti. Krajem ove godine očekuju se konkretniji podaci o tome da li će se krenuti u realizaciju. Projekat bi, u slučaju da se u njega krene, mogao da ude realizovan do 2029. No, zbog visokih troškova i bezbednosnih aspekata – podvodni kablovi bi se nalazili nedaleko od poluostrva Krima koji je zaposela Rusija – akteri uključeni u projekat počeli su da razmišljaju i o alternativama.
Turska alternativa
Kavkaska zelena struja bi u smeru zapada mogla da se transportuje i preko turske elektro-mreže, kaže Tomas Arlt iz nemačkog inženjerskog bira „Fihtner“. Turska mreža je sinhronizovana s evropskom, dodaje on. Uslov je, međutim, da vodovi u Gruziji, koji su sada sinhronizovani sa ruskom mrežom, moraju biti odvojeni od ruske mreže.
Inženjerski biro iz Štutgarta je po nalogu KfW za potrebe gruzijskog državnog elektro-snabdevača, na granici sa Turskom, u mestu Akhalzikhe, instalirali trafo-stanicu koja bi omogućila tehničku realizaciju „slanja“ struje ka zapadu. Njen kapacitet je do 700 megavata, i to je dakle količina gruzijske struje koja bi mogla da bude „ubačena“ u tursko-evropsku mrežu.
„Trafo-stanica nikada nije bila tako profitabilna kao u poslednje vreme“, kaže Arlt. Cene struje u Turskoj su se naime u protekloj godini utrostručile, a dodatni profit završava u gruzijskom budžetu. Zato se planira povećanje kapaciteta stanice za dodatnih 350 megavata.
Osim toga, nemačka Vlada podržava gruzijske planove da uz pomoć regenerativne struje proizvodi zeleni vodonik. U tom cilju KfW je u maju 2023. potpisala pismo o namerama s Vladom u Tbilisiju, gruzijskim naftnim i gasnim opskrbljivačem GOGC, kao i sa gradom Batumijem. Radi se o realizaciji prvog pokaznog projekta za proizvodnju zelenog vodonika u toj zemlji. Nemačka će za te potrebe staviti na raspolaganje 1,3 miliona evra, prenosi Dojče Vele.
