Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaZapadni Balkan: Potrebno...

Zapadni Balkan: Potrebno je brzo ukljčivanje regiona u sistem trgovine emisijama

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Veće investicije i brzo uključivanje Zapadnog Balkana u sistem EU za trgovinu emisijama jedini je efikasan način za izbacivanje uglja iz energetskog sektora u regionu, ocenio je briselski Centar za evropske političke studije.

Sadašnja politika EU, koja kombinuje Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i razvoj regionalnog sistema za trgovinu emisijama, previše je spora, ne samo zbog kolapsa energetskog sektora, nego i ruskog uticaja u regionu.

“Ukratko, Zapadnom Balkanu su potrebne investicije, ne podsticaji”, ističe se u izveštaju CEPS-a.

Ta organizacija je navela da ukoliko EU ili Zapad ne nađu rešenje, sa svojim novcem i tehnologijom, za energetski sektor na Zapadnom Balkanu, prazninu će neizbežno popuniti Kina i Rusija, a to “znači veću zavisnost od ruskog gasa i veći rizik od prekida u snabdevanju”.

“Energetski sektor Zapadnog Balkana je blizu kolapsa. Oko dve trećine električne energije na Zapadnom Balkanu se proizvodi iz lignita, najčešće u elektranama koje rade više od 40 godina.  Intenzitet ugljenika u sektoru električne energije u regionu je tri puta veći nego u EU, a gotovo nijedna elektrana više ne može da radi svojim predviđenim kapacitetom”, navodi CEPS.

Posledice toga su da je stanovništo Zapadnog Balkana izloženo nekim od najvećih koncentracija zagađenja vazduha u Evropi, posebno česticama PM2,5, kao i ubrzano pogoršanja životne sredine, uništavanje šuma, učestalija pojava klizišta i veće zagađenje zemljišta.

Prema oceni te organizacije, nadogradnja nije ekonomski isplativa, jer čak i kada bi velika postrojenja bila poboljšana, i dalje ne bi mogla da ispoštuju ograničenja emisije sumpor-dioksida iz Direktive EU o velikim ložištima. Ta direktiva je stupila na snagu 2018. kao posebna obaveza Ugovora o Evropskoj energetskoj zajednici, čiji je cilj da se unutrašnje energetsko tržište EU proširi izvan njenih granica, uključujući zemlje Zapadnog Balkana.

CEPS je razvio koncept za ubrzan pristup energetskog sektora Zapadnog Balkana u Sistem EU za trgovinu emisijama (ETS), što uključuje Fond za modernizaiju, koji je bio ključan za modernizaciju većeg dela energetskog sektora u centralnoj i istočnoj Evropi.

Fond za modernizaciju bi, na primer, mogao da se transformiše u Fond za postupno izbacivanje uglja i pravednu tranziciju Zapadnog Balkana, navodi CEPS.

U izveštaju se dodaje da bi ETS odlukom ministara postao deo pravnih tekovina Energetske zajednice do 2026. godine i da bi pod određenim uslovima zemlje Zapadnog Balkana imale pravo da dodeljuju elektranama privremene besplatne alokacije, na primer na osam godina.

“Biće neophodno kontinuirano finansiranje u regionu iz postojećih izvora, kao što je Plan rasta EU za Zapadni Balkan, Investicioni okvir EU za Zapadni Balkan, kao i finansiranje od nacionalnih i međunarodnih razvojnih banaka. Ključni novi elementi su očekivano povlačenje uglja i dodatna namenska sredstva iz besplatnih alokacija koja bi se koristila za ubrzavanje novih investicionih projekata”, navodi se u izveštaju.

Prema projekcijama, vrednost besplatne alokacije mogla bi da iznosi oko 20 milijardi evra u periodu od osam godina, počevši od 2026. godine, kulminirajući potpunim ukidanjem do 2034. Otprilike polovina ovog iznosa bila bi dostupna za podršku investicijama.

Ukupni novi proizvodni kapaciteti potrebni u regionu biće oko pet gigavata električne energije, što je manje od jedan odsto ukupnog proizvodnog kapaciteta EU, dok će ukupna vrednost potrebnih investicija biti manja od 15 milijardi evra, navodi se u analiti CEPS-a.

Izvor: Beta

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Mala nuklearka, velika briga

Ako bi Srbija do 2035. uspela da napravi nuklearni reaktor, to bi za nju bio spas“, izjavio je u Parizu ove nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Stručnjaci, međutim, imaju podeljene stavove po tom pitanju. Izgradnja klasične nuklearne elektrane Srbiju bi...

Rumunija: Prosečna cena na OPCOM DAM dostigla 63,4 evra/MWh u martu

Prosečna cena električne energije na tržištu dan unapred rumunske energetske berze OPCOM u martu 2024. iznosila je 63,44 evra/MWh, što je za 42% manje u odnosu na isti mesec 2023. godine i za 9% manje u odnosu na prethodni mesec (69,76...

Rumunija: ČEZ Grupa postaje EVRYO Grupa

ČEZ Grupa u Rumuniji najavila je proces rebrendiranja putem kojeg će promeniti ime u EVRYIO Grupu. Novi identitet „ističe posvećenost grupe zelenoj budućnosti i stavlja dobrobit ljudi, zajednica i cele planete u centar svih aktivnosti", saopštila je kompanija. U Rumuniji smo...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!