I zemlje Zapadnog Balkana prate evropske ciljeve i planiraju da do sredine veka postanu ugljenično neutralne. EU je namenila paket pomoći vredan devet milijardi evra kako bi se državama zapadnog Balkana pomoglo da ostvare ciljeve iz Zelene agende.
Uz strateške promene u politici životne sredine, zelena tranzicija je prilika za nove investicije, poručeno je na “Luk ap“ konferenciji o energetici i životnoj sredini održanoj na Кopaoniku koja je okupila oko 500 predstavnika kompanija, institucija, srpskih i evropskih stručnjaka.
Srbija bi u rešavanje mnogobrojnih ekoloških problema trebalo da uloži više od 15 milijardi evra do 2030. Neophodna su ulaganja u smanjenje zagađenja, zbrinjavanje otpada, navodnjavanje, prečišćavanje otpadnih voda, reciklažu, prelazak na obnovljive izvore energije..
“To je proces kada ćemo se mi sada suočiti sa prekograničnim kretanjem ugljenika. Trideset odsto našeg izvoza na tržište EU će biti ugroženo upravo zbog visoke emisije korišćenja energije iz fosilnih goriva“, istakao je Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PКS.
U energetskoj tranziciji kasni ceo region.
“Evropa je dala obećanje da će pomoći siromšnim zemljama, nažalost fond će biti napravljen tek 2028. godine jer niko nije od nas tražio kad se pravio prošli budžet”, kaže Damir Miljević iz Centra za održivu energetsku tranziju BiH.
“Prvo što u praksi treba da uradimo je to što sami možemo bez ičije pomoći da pogledamo situaciju kakva je životna sredina našeg okruženja šta da radimo da sprečimo dalje zagađenje reka, prirode i atmosfere, da pogledamo kako se grejemo i povećamo energetsku efikasnost kod grejanja”, smatra dr Dejan Ilić iz Fonda za inovacionu delatnost.
Po analizi Fiskalnog saveta neulaganje u zaštitu životne sredine najviše košta, a investicije u životnu sredinu dugoročno su najisplativije.
“Mi smo već najavili program za pomoć privredi za izdavanje korporativnih obveznica koje podrazumevaju i zelene obveznice bilo koju vrstu tematskih obveznica. Želimo da aktiviramo onaj deo finansijskog tržišta u Srbiji koji je malo zaspao u prethodnih 15 godina”, rekao je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović.
U zelenoj tranziciji koja podrazumeva ekonomski rast uz smanjenje i neutralisanje zagađenja poseban značaj imaju poljoprivrednici, a posebno organska poljoprivreda.
“Sada idemo na održivu poljoprivrednu proizvodnju transparentna ulaganja njima unapred poznate subvencije koje će imati vrlo jasan konkretan uvećan budžet iz godine u godinu”, kaže ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede Jelena Tanasković.
Strateški ciljevi za pomoć poljoprivredi su navodnjavanje, pošumljavanje, izgradnja prečišćivača za otpadne vode, organska proizvodnja, održiva upotreba sredstava za zaštitu biljaka i usaglašavanje sa EU regulativom.
