Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović sastao se danas sa predsednikom „Gasproma“ Aleksejem Milerom u sedištu ruske kompanije u Moskvi, gde su razgovarali o statusu projekta „Južni tok“ i potpisivanju ugovora za rad na delu gasovoda kroz Srbiju.
Potpisivanje ovog ugovora „očekuje se u bliskoj budućnosti“, saopštio je „Gasprom“, koji navodi da je Bajatović potvrdio nameru da potpiše dugoročni ugovor o kupoprodaji ruskog gasa u obimu od oko dve milijarde kubnih metara godišnje.
Posebno je istaknut značaj skladišta gasa u Banatskom Dvoru, prvog izgrađenog objekta u okviru projekta Južni tok, a Bajatović je ocenio, kako je navedeno u saopštenju, da je zahvaljujući tom skladištu Srbija snizila potražnju gasa tokom ekstremno hladnih dana.
Izgradnja „Južnog toka“ kroz Srbiju trebalo bi da donese našoj zemlji oko 1,5 milijardi evra investicija i 2. 200 radnih mesta, dok bi se godišnji prihodi od eksploatacije gasovoda i naplate transporta merili stotinama miliona evra.
Konačna investiciona odluka o izgradnji „Južnog toka“, kao i njegova trasa trebalo bi, kako je ranije najavio Miler, da budu poznate krajem tekuće godine, a odmah potom bi se pristupilo izgradnji gasovoda.
On je takođe istakao da se Gasprom, „bez preterivanja“, bavi pitanjem projekta Južni tok 24 časa dnevno, kao i da su Evropi neophodni novi koridori za isporuke ruskog gasa bez tranzitnih posrednika.
Učešće u projektu Južni tok potpisale su vlade Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije.
Južni tok se realizuje radi razgranavanja isporuka gasa evropskim potrošačima.
Učesnici tog projekta su ruski „Gasprom“, s udelom od 50 odsto, italijanska kompanija „Eni“, s učešćem od 20 odsto i nemačka „Vinteršal“ i francuska „EdF“ sa po 15 odsto udela.
Planirano je da se taj gasovod sastoji od četiri linije kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Uvođenje prve linije u rad planirano je za decembar 2015, dok se puštanje punog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara očekuje do 2018.
Orijentaciona vrednost „Južnog toka“ dostiže 15,5 milijardi evra, od čega je 10 milijardi evra predviđeno za izgradnju podmorske deonice u Crnom moru, a 5,5 milijardi evra za kopnenu deonicu.
