Prva verzija Strategije razvoja energetike Srbije od 2015. do 2025. godine biće predstavljena 14. juna najavio je u sredu (5. juna 2013. godine) na konferenciji „Biomasa za sisteme daljinskog grejanja u Republici Srbiji“, Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike. Konferenciju su organizovali ambasada Finske u Beogradu, CESID i Stalna konferencija gradova i opština.
– Strategija razvoja treba da definiše održivi razvoj energetike, obezbedi sigurnost snabdevanja energentima za građane i privredu i omogući dobru povezanost energetskog sistema sa regionom, kako bi se stvorili uslovi da Srbija postane značajan izvoznik struje – rekao je Trifunović.
On je precizirao da će se u strategiji definisati svi prioritetni projekti u narednih petnestak godina.
– Do 2020. godine očekujemo 1.092 megavata iz obnovljivih izvora energije. Od toga oko 500 megavata iz energije vetra, 400 iz hidropotencijala, 150 megavata iz biomase i ostatak iz geotermalnih izvora, energije sunca, komunalnog otpda i sl.
Zastareli sistemi daljinskog grejanja
Kako je rečeno na konferenciji, preko 90% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji zasnovano je na korišćenju fosilnih goriva, a u EU svega 15%.
Marko Blagojević, izvršni direktor CESID-a, rekao je da je tokom prethodnih meseci urađena studija kako bi se utvrdilo kakva je situacija u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji, da li postoje rešenja za probleme i koje su alternative.
– Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji duguju dobavljačima 350 mil EUR, dok se od građana potražuje oko 200 mil EUR.
Osim što, kako je rekao Blagojević, imaju finansijskih problema, sistemi daljinskog grejanja u Srbiji nisu ni tehnički održivi. Čak 20% njih staro je preko 30 godina.
Alternativa
Učesnici konferencije složili su se da je upotreba biomase jedno od najboljih rešenja postojećem sistemu i da se pružanje usluge daljinskog grejanja u Srbiji može obavljati na način koji će koristiti svim zainteresovanim stranama.
Kako je naglasio Trifunović, Srbija je tek na početku kada je reč o korišćenju biomase u energetske svrhe iako je ona naš najznačajniji resurs.
– Trenutno u mreži imamo oko pedesetak objekata koji koriste biomasu, ali je neophodno raditi na edukaciji i razvoju tržišta. Ukupan potencijal biomase u Srbiji procenjen je na 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje, a najviše neiskorišćene biomase ima u Vojvodini, Zlatiboru i istočnoj Srbiji.
Generalni sekretar SKGO, Đorđe Staničić, ukazao je da u Srbiji ranije nije bilo sistemskog pristupa za rešenje problema toplana i za veće korišćenje biomase za potrebe daljinskih sistema grejanja.
Neralne cene komunalnih usluga, preko kojih se vodila socijalna politika, onemogućile su ulaganja u daljinske sisteme grejanja, što je neophodno promeniti, poručio je on.
Staničić je podsetio da se samo na jednoj lokaciji u Beogradu koristi biomasa za daljinske sisteme grejanja i da postoji spremnost toplane u Majdanpeku da zameni kotlove i da koristi pelet i šumski otpad.
Uštede
Osim što bi se smanjila količina emitovanja CO2 u atmosferu, upotrebom biomase u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji postigle bi se i značajne uštede, a bio bi poboljšan i kvalitet usluga.
– Ekološka održivost je potrebna da se što pre udaljimo od grejanja na fosilna goriva, ali je jako važno i da ekološka rešenja budu finansijski isplativa. Biomasa je dostupan resurs u Srbiji i njeno korišćenje u sistemima daljinskog grejanja je ekonomski isplativo i priuštivo. Osim toga, poboljšao bi se i kvalitet usluga – rekao je Pekka Oroana, ambasador Finske u Republici Srbiji.
On je naglasio da Finska koristi biomasu kao alternativu fosilnim gorivima i da to radi veoma uspešno. Kako je rekao, ova skandinavska zemlja je po upotrebi biomase među vodećim u Evropi i nastojaće da svoja iskustva implementira i u Srbiji.
Anne Piispanen, tehnički direktor u finskoj kompaniji za daljinsko grejanje „Elenia Lampo Oy“, predstavila je učesnicima konferencije prelazak sa gasa na biomasu u finskim sistemima daljinskog grejanja.
Piispanen je rekla da je ova kompanija uvećala udeo biomase sa 19 na 59% i da je ovaj energent jedan od najprofitabilnijih načina da se proizvede toplotna i električna energija. Kako je navela, cena gasa u Finskoj je 50 EUR po megavat satu, a biomase 20 EUR.
– Prelaskom sa gasa na biomasu dodatno smo uvećali prihod kompanije za 1 mil EUR na godišnjem nivou, uz investicije od oko 10 mil EUR, budući da stalno ulažemo u nove tehnologije.
Izvor Agencije
