U Srbiji je moguće priključiti oko 1.000 megavata instalisane snage vetroparkova, uz smanjenje rada klasičnih termo i hidro elektrana, dok bi priključenje oko 2.000 megavata vetroelektrana izazvalo poskupljenje struje u Srbiji za oko 1,7 evrocenti po kilovatčasu, rečeno je danas na konferenciji o vetroelektranama.
Elektromreža Srbije (EMS) je spremna za prihvatanje električne energije iz vetroelektrana, a procenjeno je da su potrebna ukupna ulaganja u prenosni sistem od oko 21 milion evra, za izgradnju novih 160 kilometara dalekovoda, izjavio je pomoćnik generalnog direktora EMS-a Miloš Mladenović.
Srbija je zainteresovana za ulaganja i proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i iz vetroelektrana i uredba o podsticajnim merama za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora važiće do 1012. godine, potvrdio je državni sekretar u ministarstvu energetike Dušan Mrakić, na predstavljanju završne studije “Integracija vetroelektrana u prenosni sistem Republike Srbije”.
On je međutim ukazao da su male šanse da se, na zahtev zainteresovanih investitora, poveća iznos podsticajnih mera od 9,5 evrocenti po kilovatčasu za struju proizvedenu iz vetra, a malo je verovatno i da će biti prošireno ograničenje za podsticajne mere za struju dobijenu iz vetra koje trenutno važi za 450 megavata.
Direktor u Direkciji EPS-a za trgovinu Dragan Vlaisavljević ukazao je na značajne troškove koje će EPS pretrpeti zbog povremenog zaustavljanja rada postrojenja, dok rade vetroelektrane, istakavši da će konačnu cenu uključenja vetrogeneratrora u elektroenergetski sistem Srbije na kraju platiti potrošači i EPS.
On je dodao da nije tačno da je kilovat-čas struje dobijene iz vetroelektrana jeftiniji od uvoznog, istakavši da vetroelektrane stižu iz uvoza i da ne doprinose razvoju srpske privrede.
Studija o vetroelektranama je rađena za potrebe EMS-a, a finansirana je iz donacije Evropske banka za obnovu i razvoj, dok je nosilac izrade bio konsultantski tim nemačke kompanije „Vattenfal Power Consult Gmbh”.
Izvor tanjug.rs
