Tržište trgovine električnom energijom u Rumuniji i dalje je pod dominacijom relativno malog broja vertikalno integrisanih kompanija i velikih snabdevača, dok nezavisne trgovačke kuće imaju sekundarnu, ali sve dinamičniju ulogu, prema analizi finansijskih izveštaja, tržišnih udela i aktivnosti na berzi OPCOM.
Na vrhu tržišta, Hidroelectrica ostaje najuticajniji učesnik, kombinujući najveći proizvodni portfelj u zemlji sa dominantnom pozicijom u veleprodaji. Kompanija je prijavila ukupnu prodaju električne energije od oko 10,13 TWh u prvih 9 meseci 2025. godine, uz neto dobit od približno 3,3 milijarde RON na godišnjem nivou. Ovakav rezultat podržan je visokom profitabilnošću hidro proizvodnje i efikasnom optimizacijom fleksibilne proizvodnje. Tržišni udeo kompanije kretao se između 14–17%, čime je dodatno učvršćena njena uloga kao ključnog izvora likvidnosti na OPCOM-u i jednog od glavnih faktora formiranja cena.
Electrica zauzima poziciju najvećeg komercijalnog snabdevača i jednog od najvažnijih portfolio trgovaca u zemlji. Grupa je isporučila oko 7,3 TWh u 2025. godini, zadržavajući drugo mesto po obimu, uz neto dobit od približno 1,2 milijarde RON i EBITDA od 2,38 milijardi RON. Trgovačke aktivnosti ove kompanije usko su povezane sa njenim velikim maloprodajnim portfeljem, gde strategije nabavke, hedžinga i balansiranja čine osnovu izloženosti veleprodajnom tržištu, umesto spekulativnog trgovanja.
Paralelno, OMV Petrom upravlja jednom od najsloženijih multi-komoditi trgovačkih platformi u regionu. Kompanija je proizvela oko 4,7 TWh električne energije u 2025. godini iz gasne elektrane Brazi, što čini približno 9% nacionalne proizvodnje. U okviru gasno-energetskog segmenta, OMV Petrom je ostvario prihode od 12,7 milijardi RON i operativni rezultat od 570 miliona RON. Njena prednost leži u arbitraži između gasa i električne energije, odnosno optimizaciji između nabavke gasa, proizvodnje i tržišnog pozicioniranja.
Stabilnost bazne proizvodnje u Rumuniji oslanja se na Nuclearelectrica, koja je ostvarila neto dobit od oko 2,3 milijarde RON i proizvodnju od približno 7,4 TWh u prvih 9 meseci 2025. godine. Strategija trgovanja ove kompanije usmerena je pre svega na dugoročne ugovore, čime deluje kao stabilizator krive cena na veleprodajnom tržištu.
Van ovih ključnih igrača, tržište snabdevanja i trgovine postaje fragmentiranije, ali i dalje značajno u zbiru. Podaci pokazuju da PPC Energie Romania i E.ON Energie Romania drže srednje do visoke jednocifrene tržišne udele, što odgovara obimu od oko 4–5 TWh, odnosno 3 TWh. Ove kompanije upravljaju velikim portfeljima nabavke sa izraženom izloženošću prekograničnom snabdevanju unutar povezanog EU tržišta.
Drugi nivo komercijalnih snabdevača uključuje Premier Energy Furnizare, Engie Romania i Getica 95 Com, sa portfeljima u rasponu od 2–2,5 TWh. Njihovo poslovanje zasniva se na kombinaciji bilateralnih ugovora, strukturisane nabavke i optimizacije kratkoročnih tržišta.
Nezavisne trgovačke kuće, iako manjeg obima, sve su aktivnije na kratkoročnim i prekograničnim tržištima. Tinmar Energy se izdvaja kao vodeći domaći nezavisni trgovac, sa tržišnim udelom od oko 2,7%, odnosno 1,3–1,4 TWh trgovane energije. Ostali značajni učesnici uključuju Energy Distribution Services, Nova Power & Gas, Renovatio Trading i Mansson Trading, sa portfeljima uglavnom ispod 1,5 TWh, ali sa jakim prisustvom na intraday i balansnim tržištima.
Likvidnost veleprodajnog tržišta u Rumuniji ostaje visoka u regionalnom kontekstu. OPCOM je prijavio oko 15,7 TWh trgovane energije na dan unapred tržištu u 2025. godini, uz dodatnih 2,2 TWh na intraday tržištima i više od 12 TWh kroz bilateralne i OTC ugovore. Prosečna ponderisana cena na dan unapred tržištu iznosila je oko 114 €/MWh, što odražava snažnu povezanost sa regionalnim kretanjima cena.
Mogućnosti za prekograničnu trgovinu su, međutim, strukturno smanjene. Prosečne godišnje cene na susednim tržištima konvergirale su tokom 2025. godine: Rumunija oko 108,2 €/MWh, Mađarska 108,5 €/MWh, Bugarska 106,9 €/MWh, a Srbija oko 108,1 €/MWh. Ova konvergencija smanjila je klasične arbitražne prilike, preusmeravajući fokus trgovaca ka satnim razlikama u cenama, upravljanju zagušenjima i optimizaciji balansiranja.
Razvoj infrastrukture dodatno učvršćuje ovaj trend. Puštanje u rad 400 kV interkonekcije Rešica–Pančevo, između Transelectrica i Elektromreže Srbije (EMS), povećalo je prekogranični kapacitet na do 1.000 MW, čime je unapređena likvidnost i fleksibilnost duž koridora Rumunija–Srbija. Iako Srbija još nije deo potpunog flow-based market coupling sistema EU, ovaj pravac postaje sve značajniji za kratkoročno trgovanje i balansiranje.
Ukupno posmatrano, rumunsko tržište električne energije i dalje se strukturno razlikuje od zapadnoevropskih hubova. Profitabilnost se dominantno zasniva na optimizaciji portfelja, a ne na spekulativnom trgovanju, pri čemu integrisane kompanije i veliki snabdevači dominiraju obimom i finansijskim rezultatima. Nezavisni trgovci postepeno jačaju svoju poziciju, ali je njihova uloga i dalje koncentrisana na kratkoročna tržišta i nišne strategije optimizacije, a ne na ukupno formiranje cena sistema.
