Težnja da se elektro energetski sistem Crne Gore okrene obnovljivim izvorima energije, a sve u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i ispunjavanja međunarodno preuzetih obaveza, tera Vladu Crne Gore da traži rešenja koja će smanjiti nezavisnost energetskog sistema Crne Gore od termoelektrane u Pljevljima. No, da li će Vlada definitivno započeti izgradnju HE Komarnica zavisiće od ekonomske isplativosti samog projekta, kao i od kreditnih aranžmana, kazao je Marko Perunović, državni sekretar za energetiku Ministarstva kapitalnih investicija, Marko Perunović, na nedavnom okruglom stolu “Prirodna dobra u službi građana“, održanom u Šavniku.
Perunović je rekao da će se Vlada truditi da ispoštuje sve ekološke standarde, ali da će, osim toga, prvobitno voditi računa o koristima i isplativosti projekta za građane.
Projekat za sada u vlasništvu EPCG 51%, a Elektroprivrede Srbije 49%
Projekat HE Komarnica se realizuje u saradnji EPCG i EPS, koje su do sada zajedno ulagale u dokumentaciju koja je bila potrebna za realizaciju ovog projekta. No, da li će Elektroprivreda Srbije ostati kao vlasnik HE Komarnica u obimu od 49% odlučiće Vlada Crne Gore u nastavku realizacije ovog projekta, kazao je Ivan Mrvaljević iz EPCG, odgovarajući na pitanje novinara PCNEN.
Ivan Mrvaljević je takođe rekao da će EPCG poštovati sve ekološke standarde te da će raditi i Elaborat za potrebe UNESCO, kao i za potrebe kreditnih institucija koje će podržati projekat. Mrvaljević je dodao da je projekat HE Komarnica, iako naizgled skuplji od solarnih i vetroelektrana, neophodan za stabilizaciju elektromreže, te da se ne može porediti, u tom smislu, sa solarnim i vetro elektranama. Ova HE će, osim toga, obezbediti oko 100 novih radnih mesta.
HE Komarnica uništava Emeral stanište
Biolozi i ekolozi upozoravaju da će, ukoliko se realizuje ovaj projekat, biti trajno uništeno stanište mnogih enedemskih i steno- endemskih vrsta, te da će biti potopljeno blizu 50 hektara reliktne i značajne šume jove i jasena, koje bi morale biti zaštićene i proglašene zaštićenim Natura 2000 područjem. Osim toga, kanjon Komarnice jedan je od onih koji je služio živom svetu kao sklonište u ledenom dobu, a isti nije dovoljno istražen, već se studije baziraju na pretpostavkama baziranim na podacima okolnih područija, rekla je Andrijana Mićanović iz Crnogorskog društva ekologa.
Komarnica je, kazala je ona, stanište za mnoge zaštićene vrste životinja i biljaka, uključujući brojne vrste ptica. Osim ovih vrsta, Mićanović tvrdi da bi HE Komarnica uništila stanište i slepim miševima koji su ugroženi i zakonom zaštićeni.
„Zbog 15 slepih miševa da ovaj narod propada“
Upozorenja i zabrinutost biologa ne brine mnogo meštane Šavnika sa kojima smo razgovarali. Kažu da ovaj narod ovde pati godinama i da je ovo šansa da se ovaj kraj spasi novim radnim mestima i ulaganjima.
„Ovo je razvojna šansa koja nam treba. Ovamo slušam – slepi miševi i nekakvi gušteri; zar su preči oni od nas, zar da zbog 15 slepih miševa ovaj narod propada. Ja sam definitivno za izgradnju HE Komarnica, bez infrastrukture nema života ovde“, kazao je Šavničanin za PCNEN.
Njegovo mišljenje deli i njegov sugrađanin, s tim što on misli da ovako mala elektrana neće puno dobra doneti već da je trebalo graditi veću, pa ako treba potopiti i celi Šavnik i napraviti ozbiljan izvor energije. Šavnik bi dobio jezero na kome bi bio izgrađen novi grad.
Stavovi Branislava Perovića, planinara i član planinarskog društva ‘Gorica’, koji je u Šavnik došao iz Podgorice da bi učestvovao u raspravi o HE Komarnica, sušta su suprotnost stavovima dvojice meštana. Perović smatra da se više gubi izgradnjom HE nego što se dobija i nada se da do realizacije projekta neće doći.
„Komarnicu možemo uništiti samo jednom“
Vuk Iković iz organizacije KOD za PCNEN je rekao da ovu reku i stanište možemo uništiti samo jednom i da nakon toga povratka nema, te da nemamo pravo da odlučujemo da baš mi to učinimo, ne ostavljajući tu odluku i priliku za održivi razvoj budućim generacijama. Iković je rekao da solucija postoji prvenstveno u vidu štednje, ali i solarnih i vetro elektrana, koje bi preko leta sačuvale kapacitete postojećih jezera, te da onda ne bi bilo potrebe za izgradnjom novih HE.
Studija potvrdila da mere ne mogu ublažiti uticaj
Milena Batković, službenica Agencije za zaštitu prirode i životne sredine, je kazala na okruglom stolu u Šavniku da u studiji koju je usvojila Vlada jasno piše da nema mera koja mogu ublažiti određene negativne uticaje i da će neka staništa biti trajno uništena. Ona je rekla da se nada da će nadležni organi uzeti to u obzir i da će ovaj proces odraditi prema ekološkim standardima koje zagovaraju.
Izvor: pcnen.com
