Da bi mogao da osigura normalan rad prenosnog sistema, EMS mora da se oslanja na proizvođače električne energije, a to EPS – u i njegovim elektranama omogućuje dodatnu zaradu. – Pored odabranih hidroagregata, i pojedini termoblokovi u EPS – u osposobljeni su za rad u sekundarnoj regulaciji.
U jednom od prošlih brojeva našeg lista objavili smo izjavu Zorana Božovića, direktora Direkcije EPS – a za proizvodnju energije, da će sa pojavom novih, većih, od EPS – a nezavisnih proizvođača električne energije u Srbiji rasti potreba za držanjem odgovarajuće rezerve u ukupnom elektroenergetskom sistemu i posebno za sistemskim uslugama, u koje spadaju regulacija napona i frekvencije. On je tada kazao da je uključivanje termosektora u sekundarnu regulaciju nešto sasvim novo za EPS, ali i da je vrlo moguće. Tada baš testirani su sistemi regulacije na blokovima u TENT – u i „Kostolcu“ i usaglašavani sa EMS – ovim normativima, a Božović je posebno istakao da je cilj EPS – a da se termoblokovi snage veće od 300 MW osposobe za rad u sekundarnoj regulaciji.
Samo za odabrane
A šta je to, u stvari, sekundarna regulacija u elektroenergetskom sistemu? Još u razgovoru s Božovićem razumeli smo da je odgovor mnogo komplikovaniji nego što može da obuhvati novinarsko saznanje o propisanom naponu u mreži od 230 volti i frekvence od 50 herca. A ovaj novinar izveštavao je početkom prošle decenije sa proširenih sastanaka EKC – a (Elektroenergetski koordinacioni centar Srbije, Crne Gore i Makedonije) , na kojima se satima raspravljalo o tome kako da se održi učestanost od 50 herca i pored toga što su tokom bombardovanja pokidane veze sa evropskom interkonekcijom (UCTE). Manja od utvrđene frekvenca ugrožavala je rad sistema i u susednim zemljama, zbog čega su posebno oštro reagovali Grci tražeći striktno poštovanje normativa iako su, kako su isticali, razumevali tešku situaciju u kojoj se nalaze EPS i ostali u grupi.
Operator prenosnog sistema, današnji EMS, bio je tada deo jedinstvenog EPS – a i sve je usklađivano i regulisano unutar jedinstvenog elektroenergetskog sistema. Radila je i primarna i sekundarna regulacija, jer kako bi inače sistem mogao da funkcioniše. Samo, tada još te sistemske usluge nisu podvođene pod tržišnu vrednost. Danas je drukčije. Na sistemskim uslugama može da se zaradi, što EPS ima nameru da iskoristi, a EMS, opet, ima potrebu da te usluge kupuje po određenim cenama, verovatno bliskim evropskim budući da je reč o jedinstvenim standardima evropske interkonekcije (ENTSO – E) , u koju se srpski elektroenergetski sistem vratio čim je jedna od pokidanih veza uspostavljena. Elektroenergetska mreža Srbije ostala je jedna regulaciona oblast i u sastavu je Regulacionog bloka Srbija, Crna Gora i Makedonija (CMM) , u kome je EMS zadužen i za regulaciju celog ovog bloka. Tim je veća potreba da se i široj čitalačkoj publici objasni šta je sekundarna regulacija, pogotovo što se i u termoelektranama EPS – a na ovu uslugu gleda kao na novinu. Za početak, važno je razumeti da će potreba za sekundarnom regulacijom doći do punog izražaja kada se na prenosni sistem priključe, na primer, vetrogeneratori ili solarne elektrane velike snage.
Za detaljnija objašnjenja obratili smo se Aleksandru Latinoviću, samostalnom inženjeru za turbinsku regulaciju, koji je sa svojim kolegom Milanom Lukićem, takođe samostalnim inženjerom, ali za naponsku regulaciju, pripremio stručni rad za potrebe Direkcije EPS – a za proizvodnju energije, u kojoj obojica rade.
Latinović je rekao da treba razlikovati primarnu i sekundarnu regulaciju. Za sekundarnom regulacijom potreba nastaje kada primarna regulacija zaustavi učestanost u sistemu na frekvenci većoj ili manjoj od 50 herca.
– Tada je potrebno da se učestanost dovede na nominalnu vrednost i da se postigne ugovorena snaga razmene sa okolnim regulacionim oblastima. Sekundarna regulacija deluje samo u oblastima gde se javio debalanas, i to tako što centralni mrežni regulator koriguje proizvodnju pojedinih proizvodnih jedinica nad kojima ima dejstvo. To je suština ove usluge. Treba, međutim, naglasiti da u sekundarnoj regulaciji rade samo odabrane proizvodne jedinice koje imaju širok opseg regulacije snage – kazao je Latinović i dodao da, za razliku od sekundarne, u primarnoj regulaciji učestvuju sve mašine u hidro i termo elektranama.
Digitalizacija osigurala kvalitet usluga
– Zahvaljujući značajnim kapacitetima u hidrosektoru, naročito reverzibilnim HE, EPS – ov sistem je vrlo elastičan i fleksibilan, to jest reaguje na svaku promenu odnosa potrošnje i proizvodnje. Jednostavnije rečeno, primarnom regulacijom održava se ravnoteža između proizvodnje i potrošnje električne energije. Primarna regulacija deluje automatski i nezavisno od mesta gde je poremećaj nastao. Ona je deo svakog turbinskog regulatora i deluje na osnovu promene učestanosti. Ako učestanost opada (potrošnja veća od proizvodnje) , primarna regulacija linearno i srazmerno propadu povećava snagu svih proizvodnih jedinica sve dok se potrošnja i proizvodnja ne izjednače. Obrnut je proces kod rasta učestanosti, odnosno pada potrošnje – objasnio je Latinović pominjući poređenja radi sličnost sa dodavanjem gasa motoru na uzbrdici ili smanjivanju na nizbrdici.
On je naveo da postoji i tercijarna regulacija, a to je postupak kada se automatski ili ručno koriguje planirani rad proizvodnih jedinica da bi se u elektroenergetskom sistemu osigurala potrebna rezerva za sekundarnu regulaciju. Pored obezbeđenja takve rezerve, tercijarna regulacija služi i da se angažovanjem novih kapaciteta ili preraspodelom postojećih postigne veća ekonomičnost i sigurnost proizvodnje i prenosa energije unutar regulacione oblasti.
Pružanje sistemskih usluga podrazumeva, dakle, da postoji određena rezerva u proizvodnim kapacitetima, koja se obezbeđuje na način da mašine rade manjom snagom od nominalne. Pošto je to smanjenje snage trošak za proizvodnu kompaniju, u cenu usluge sekundarne regulacije uvršćuje se i vrednost iz ovih razloga neproizvedenih kilovat – sati. U sistemske usluge, kako navodi Latinović, spadaju i regulacija napona, pokrivanje tehničkih gubitaka energije u prenosnoj mreži, kao i učešće u ponovnom uspostavljanju elektroenergetskog sistema nakon raspada.
Na naše pitanje kako bi ocenio trenutnu pripremljenost termoelektrana EPS – a za sekundarnu regulaciju, Latinović je rekao da su u procesu revitalizacije termoblokova uvedeni novi digitalni sistemi upravljanja, uz pomoć kojih svi oni mogu da budu uključeni u pružanje određenih sistemskih usluga.
– Turbinski regulatori i digitalni sistemi upravljanja pokazali su se tokom ispitivanja veoma kvalitetnim, što i nije čudno budući da su dela renomiranih proizvođača „Alstoma” i „Simensa“, a deo je uradio i naš Institut „Mihajlo Pupin“ sa stručnjacima iz EPS – a. Novi digitalni turbinski regulatori ugrađeni su i na agregatima HE „Đerdap 1 i 2“, kao i na HE I RHE „Bajina Bašta“, čime je obezbeđena kvalitetnija regulacija brzine i snaga ovih mašina. No, tu se nije stalo. Radi se na ispitivanju svih ovih sistema i njihovom usaglašavanju sa EMS – ovim normativima. Pored stručnjaka iz EPS – a, u ovaj posao uključeni su i predstavnici instituta „Mihajlo Pupin“ i „Nikola Tesla“, kao i nadležni iz EMS – a. Ispitivanje se obavlja tako što se snima ponašanje bloka na simulirani poremećaj – rekao je Latinović.
Naš sagovornik je pomenuo da je sada u toku izrada jedne posebne, sveobuhvatne studije, koja se odnosi na stanje primarne regulacije. Priprema je Institut „Nikola Tesla“, a na osnovu tog sagledavanja definisaće se potrebe za daljim unapređenjem primarne regulacije u EPS – ovim elektranama.
Regulacija napona
– Pod sistemskim uslugama podrazumeva se i regulacija napona mreže EMS – a, na koju su priključeni generatori EPS – a. Operator prenosnog sistema (EMS) ima obavezu da održava nominalni napon i upravlja tokovima aktivnih i reaktivnih snaga. Debalans između potrošnje i proizvodnje reaktivne energije osnovni je uzrok odstupanja od nominalne vrednosti napona, jer ako dođe do manjka reaktivne energije, dolazi i do pada napona i obrnuto. Početkom prošle decenije često se javljao manjak reaktivne energije u sistemu, tako da je bilo dosta teškoća da se održi odgovarajući napon u prenosu. Pored velikog broja motora kod potrošača električne energije, koji su „vukli“ reaktivnu energiju, ovaj problem često su stvarali i zastareli regulatori pobude na generatorima u EPS – ovim elektranama, koji su u međuvremenu zamenjeni mikroprocesorskim digitalnim regulatorima. Ove savremene uređaje, tačnije sisteme pobude, izradio je, gotovo sve, Institut „Nikola Tesla“. Svi su oni ispitani i ustanovljena je njihova puna spremnost za regulaciju napona i pružanje sistemskih usluga – kazao je Milan Lukić.
Izvor Kwh
