Ukupan prihod od prodaje svih vrsta pepela i šljake u 2012. Godini iznosio je, prema fakturama, blizu 30 miliona dinara, odnosno za oko sedam miliona dinara više nego u 2011. Godini. – Potrebne izmene zakona koje bi omogućile upotrebu pepela u putogradnji, po ugledu na inostrana iskustva.
Nastavljajući poslovnu saradnju sa cementarama u Srbiji i pojedinim domaćim građevinskim firmama, Privredno društvo „TE Nikola Tesla“ je i tokom 2012. Prodalo određene količine pepela i šljake. Kupovina ovih artikala dobijenih u procesu proizvodnje električne energije, sagorevanjem kolubarskog lignita, bila je prošle godine za 7. 000 tona veća nego u 2011. Godini.
U 2012. Godini isporučena je 141. 191 tona pepela, od čega 87. 617 tona suvog i 53. 573 tone vlažnog pepela. U istom periodu isporučena je 151 tona šljake sa TENT B. Najveći deo isporučenih količina suvog pepela preuzela je cementara „Lafarž BFC“ iz Beočina, oko 36. 000 tona, potom slede cementare „Titan“ iz Kosjerića, sa oko 27. 000 tona, i „Holcim“ iz Popovca, sa nešto više od 6. 000 tona, dok su preostale količine suvog pepela otišle u više građevinskih preduzeća.
Na osnovu ugovora sklopljenih sa zainteresovanim kupcima, prodajna cena suvog pepela kretala se od 2, 2 evra po toni za proizvod sa TENT B, odnosno 1, 8 evra po toni iz TEK – a, dok je cena šljake bila 1, 2 evra, a vlažnog pepela evro po toni. Ukupan prihod od prodaje svih vrsta pepela i šljake u 2012. Godini bio je, prema fakturama, blizu 30 miliona dinara, odnosno za oko sedam miliona dinara više nego u 2011. Godini.
Ako se, međutim, prodata količina pepela uporedi sa količinom većom od četiri miliona tona, kolika je bila njegova ukupna produkcija u 2012. U PD TENT, može se reći da su kupljene količine zanemarljive i da predstavljaju samo kap u ovom nepreglednom crnom moru. Da pepeo može da se koristi i u domaćim uslovima, za ovu namenu, čulo se na prošlogodišnjem savetovanju održanom na Paliću, koje je jednim delom bilo posvećeno deponijama pepela i šljake u TE u Srbiji.
Učesnici skupa saglasili su se tada da je neophodno da se pokrene inicijativa za odgovarajuće izmene zakonske regulative koja bi omogućila upotrebu pepela u putogradnji, po ugledu na inostrana iskustva.
– Bilo bi dobro da poput razvijenog sveta i mi počnemo da koristimo pepeo u putogradnji, jer su nam resursi ogromni – kaže Zoran Bajić, šef Službe za zaštitu životne sredine u PD TENT koji je, takođe, učestvovao na ovom skupu.
Pored izmene zakonskih propisa, prema njegovim rečima, neophodno je podizati i unapređivati svest javnog mnjenja koje sa izrazitim nepoverenjem gleda na mogućnost korišćenja pepela kao podloge za puteve. Njegovom upotrebom u izgradnji putne mreže, dodaje Bajić, smanjilo bi se trošenje neobnovljivih prirodnih resursa, peska, šljunka i kamena, koji bi time bili sačuvani za buduće generacije. Na drugoj strani, bilo bi sprečeno nicanje novih deponija i sačuvane velike površine plodnog zemljišta.
Inače, beogradski Institut za puteve a. D. Je još 2007. Godine uradio studiju kojom je tehnološkim postupkom dokazao, načinom ugradnje i njegovom zaštitom, da je moguće upotrebiti pepeo u izgradnji puteva, bez opasnosti po životnu sredinu i ljude.
– Ispitivana su svojstva i karakteristike pepela koji nastaje direktno iz proizvodnje u termoelektranama „Nikola Tesla A i B“ i „Kostolac A i B“, i rezultati tih ispitivanja, koja su rađena u više domaćih akreditovanih laboratorija, pokazali su da on može da se efikasno upotrebi za gradnju puteva – ističe mr Vladan Vujanić, direktor Zavoda za geotehniku u Institutu, jedan od učesnika u izradi ove studije, konstatujući pritom da je ove nalaze potvrdio i verifikovao Geotehnički institut iz Praga.
A da bi pepeo bio „izveden“ na put, prema njegovim rečima, neophodno je izmeniti zakonsku regulativu – odgovarajućim aktom amnestirati ga uloge „negativca“ i dozvoliti njegovu upotrebu za ovu namenu. Potrebno je, takođe, uraditi probnu deonicu puta sa pepelom u njegovom trupu na osnovu koje bi se izradila tehnička specifikacija i standardi za njegovu masovnu upotrebu u putogradnji. Interesovanje za pepeo iz obrenovačkih termoelektrana ne jenjava ni na početku 2013. Godine, ali, kako kažu u Službi za zaštitu i unapređenje životne sredine u PD TENT, povećanu tražnju ne prati i povećana količina traženog proizvoda.
Izvor Kwh
