Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Strane berze sve privlačnije za NIS

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko je prilikom nedavnog predstavljanja Strategije razvoja kompanije do 2020. godine naglasio da sadašnja cena akcija NIS-a na Beogradskoj berzi ne odslikava pravu vrednost kompanije zbog toga što je ta berza mala i nema dovoljno velikih investitora.

Izlazak NIS-a na neku od međunarodnih berzi zavisi isključivo od akcionara, rekao je tada Kravčenko, dodajući da ukoliko akcionari odluče da deo akcija NIS-a iznesu na međunarodno tržište, da će se dobiti prava vrednost kompanije.

Kao dokaz nerealne cene akcija NIS-a Kravčenko je naveo da je bruto dobit te kompanije prošle godine bila upola niža od dobiti hrvatske Ine, a da je tržišna vrednost NIS-ovih akcija iznosila jednu šestinu vrednosti Ininih.

I dok s jedne strane na pitanje da lie j Beogradska berza zaista postala mala za promet NIS-ovih akcija brokeri odgovaraju da je i NIS mala kompanija koja se tek godinu kotira na berzi, Udruženje malih akcionara kompanije, Upravni odbor, ali i sam Petar Škundrić, prvi čovek Skupštine akcionara NIS-a jednoglasni su u oceni da je ova naftna kompanija spremna za medjunarodnu trgovinu.

Brokeri su, međutim, skeptični da bi akcije NIS-a na nekoj od ovih velikih berzi odmah skočile kako se milsi, tim pre što i pored dobiti od 16,5 milijadri dinara za 2010. godinu NIS ima nepokrivene gubitke. Što znači da svako onaj ko bi i na nekoj od velikih berzi kupio NIS-ove akcije morao da sačeka još neko vreme godinu do tri da dobije dividende.

Brokerske procene su da u ovom času tržišna kapitalizaija NIS-a iznosi oko 840 miliona evra, te da je za 51 osto palćeno 400 miliona, kao i da se akcije u ovom času na Beogradskoj berzi prodaju po ceni od 520, umesto po 506 dianra po koliko je Gaspromnjeft imao obavezu da ih plaća prilikom otkupa od akcionara.

Bilo kako blio, a to potvrđuje i Đorđe Petrović, predsednik Udruženja malih akcionara NIS-a konačnu odluku o izlasku na medjunarodnu berzu doneće većinski valsnik Gasrponjeft koji sada ima 56 odsto akcija, pošto je završen otkup od malih akcionara. Mali akcionari njih oko 10 odsto se za ovo neće ni pitati, već samo dražva kao drugi većinski akcionar u komapnijij, kaže Petrović.

Petar Škundrić, savetnik za energetiku premijera Srbije podržava ideju menadžmenta NIS-a da kompanija izadje na neku stranu berzu, dodajući da je to u saglasnosti sa vladinom strategijom razvoja kompanije. Izlazak na neku od svetskih berzi podigao bi vrednost kapitala NIS- a, od čega bi koristi imali akcionari i zaposleni u NIS-u, ali i država u kojoj NIS posluje i u kojoj plaća poreze i doprinose..

Ni Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze kaže da NIS ništa ne sprečava da izađe na neku od svetskih berzi, te da o tome odluku donose njeni akcionari, među kojima je i Republika Srbija.

“Možda ja NIS precenjujem, ali smatram da kompaniji takvog renomea ne bi smela da izađe na neko manje zahtevno tržište u svetu, poput našeg vanberzanskog, nego samo na zvanično tržište. Ona napominje da su kriterijumi koje je NIS morao da ispuni da bi bio listiran na Beogradskoj berzi „prepisani“ kriterijumi svetskih berzi, ali prilagođeni našim domaćim uslovima.”

Nema nikakve smetnje da NIS izađe na neku od svetskih berzi i da ostane i na Beogradskoj berzi, jer dualno listiranje nije zabranjeno. Izlazak na neko od zvaničnih svetskih tržišta podrazumeva iste kriterijume samo mnogo jače nego na Beogradskoj berzi, odnosno zahtevnije finansijski i sa više transparentnosti.

Dostavnićeva smatra da pred NIS-om može stajati samo jedno otvoreno pitanje – poslovnih efekata uključenja – odnosno da li su troškovi uključenja na neku svetsku berzu, koji nikako nisu mali, niži od dobiti koja bi iz toga sledila za kompaniju.

Realno je očekivati da akcije vrede još više pošto se završi modernizacija rafinerija u koju će biti uloženo više od 500 miliona evra.

Za brokere je glavno pitanje šta NIS želi da postigne izlaskom na neku od stranih berzi – da li to što hoće da emituje obveznice ili da emituje akcije na međunarodnom tržištu kapitala. Sve što može da uradi na međunarodnoj, NIS može da učini i na Beogradskoj berzi. Ukoliko NIS-u treba kapital koji na drugi način ne može da obezbedi, a računa s većim prihodom od akcija, onda ima logike da izađe na međunarodnu berzu.

Danica Drašković, član Upravnog odbora NIS-a, podzravlja ovakvu najavu menadžmenta svesna da ta odluka ne zavisi od njih, već od akcionara i dodaje da nema sumnje da će srpski deo UO (doduše okrnjen već više od dve godine) jednoglasno glasati za ovakav predlog.

Izlazaka na stranu berzu ne može da naškodi NIS-u ni kom sličaju, kaže ona.

Izvor mcp.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija i Rusija sarađuju kako bi obezbedile stabilno snabdevanje gasom usred američkih sankcija Gazprombanci

Srbija i Rusija rade zajedno na pronalaženju rešenja koje će obezbediti nesmetano snabdevanje gasom Srbiju, nakon što su SAD nedavno uvele sankcije Gazprombanci, izjavio je Dušan Bajatović, generalni direktor državne gasne kompanije Srbijagas, u intervjuu za RIA Novosti. Dana...

Region: Bugarska i Albanija jačaju energetsku saradnju novim memorandumom i planovima za Evropski energetski koridor VIII

Ministar energetike Bugarske, Vladimir Malinov, i potpredsednica vlade i ministarka energetike Albanije, Belinda Balluku, razgovarali su o razvoju projekta Evropskog energetskog koridora VIII i perspektivama za bilateralnu saradnju u energetskom sektoru. Dva ministra su se saglasila da potpišu Memorandum...

Rumunija otkriva novu energetsku strategiju za 2025-2035. godinu, s ciljem bezbednosti, održivosti i konkurentnosti

Rumunija je usvojila svoju prvu sveobuhvatnu energetsku strategiju u poslednjih 17 godina, saopštilo je Ministarstvo energetike. "Energetska strategija Rumunije 2025-2035, sa projekcijama do 2050. godine" definiše budući pravac razvoja energetskog sektora zemlje, fokusirajući se na tri ključna cilja: bezbednost,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!