Stručnjak za pitanje državne imovine Muharem Cero u razgovoru za Klix.ba obrazložio je šta je sporno u planiranoj gradnji tri hidroelektrane na Drini, a prema dogovoru Republike Srpske i Srbije.
Smatra da se najavama o neučestvovanju u radu državnih institucija vrši pritisak kako bi se spomenuta komisija pozitivno očitovala.
“To je najdirektniji pritisak na Komisiju koja u vrlo čudnom sastavu treba doneti možda i najvažniju odluku o vlasništvu i korištenju javnih dobara Bosne i Hercegovine”, dodaje.
Za njega je ovo kompleksnije pitanje od onog koje se odnosi na nedavnu odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine da šumska područja nisu vlasništvo Republike Srpske, već države.
Koja je uloga Italije u gradnji hidroelektrana
Također je napomenuo da je u socijalističkoj Jugoslaviji planirana gradnja ovih hidroelektrana. Kako je kazao, u svrhu ostvarivanja ovog plana 70-ih godina je izvršena eksproprijacija zemljišta u korist Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, čija je pravna nasljednica Bosna i Hercegovina.
Prije nekoliko godina Republika Srpska i Srbija upustile su se u ostvarivanje ove ideje. Objasnio je šta je učinjeno u ovu svrhu te koja je uloga Italije.
“Elektroprivrede Republike Srpske i Srbije formirale su zajedničko preduzeće na koje su prenele koncesiona prava. No, stvari su počele mnogo ranije. U vreme kada je Silvio Berlusconi bio premijer Italije i kada je Aleksandar Vučić bio premijer Srbije dogovoreno je da Italija uđe u ovaj projekat s Republikom Srpskom i Srbijom. Već su ispod Jadranskog mora položeni kablovi preko kojih se treba vršiti distribucija struje prema Italiji, a u korist popunjavanja deficita zelene energije ove države”, ukazao je Cero.
Prema njegovim rečima, od proizvedene struje u ovim elektranama nijedna sijalica neće sijati ni u Republici Srpskoj, ni u Srbiji. Ponovio je da će se struja prodavati Italiji i, kako je naveo, nekim drugim državama. Zbog toga pretpostavlja da bi pojedine zemlje Evropske unije finansirale gradnju.
“Entitet ne može biti potpisnik međunarodnog sporazuma”
Potom se osvrnuo na pravni kontekst gradnje hidroelektrana. Naglasio je da nije reč o sporazumu za investiciju, kako to predstavljaju Republika Srpska i Srbija u reakciji na apelaciju pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine. Podsećamo, sud je 16. jula ove godine presudio da Komisija za koncesije Bosne i Hercegovine u roku od 90 dana reši sporna pitanja.
Nije mu jasno zašto je Ustavni sud svojom odlukom ovo pitanje učinio političkim. Ocenio je da je ovo, kako je izjavio, čisto ustavno-pravno pitanje o kojem je trebao dati konačni sud. Uveren da je reč o međunarodnom sporazumu, poručio je da je odluku o ovom pitanju trebao doneti Parlament Bosne i Hercegovine.
Da li je legalan rad Komisije za koncesije Bosne i Hercegovine
Tema razgovora sa Cerom bilo je i delovanje same Komisije za koncesije. Podsetio je da nju čine četiri stalna člana i tri zainteresovana člana koja su u ovom slučaju iz Republike Srpske. Ima nekoliko zamerki na ovu komisiju.
“Oni u meritumu odlučuju o tome da li je odluka provodiva ili neprovodiva. Komisija ne samo da nikada nije izdala nijednu koncesiju, nepotpuna je – radi u sazivu od četiri čoveka s upitnim mandatom. Većini je istekao mandat, neki su otišli u penziju i nemaju prvog čoveka, predsednika. Pozicija predsednika je u personi Milomira Amovića, koji je zapravo potpredsedavajući”, naveo je.
Članovi komisije su i Đoko Slijepčević, Mensur Šehagić i Anto Matić.
Za Ceru je problem i to što komisija ne odražava administrativni i etnički sastav Bosne i Hercegovine, a tvrdi da bi to trebao biti slučaj.
“Ne postoje ustavno-pravne pretpostavke za donošenje odluke. Validnost bilo kakve odluke bi bila upitna”, dodaje Cero.
Potcrtao je da je Šehagić pred Sudom Bosne i Hercegovine prošli mjesec pokrenuo upravni spor smatrajući da je upitna legalnost ove komisije. Ponovio je da bi se ona trebala očitovati do 23. ili 24. oktobra. Međutim, ukazao je da se prije toga Sud Bosne i Hercegovine može očitovati po upravnom sporu.
Vrlo izgledno da komisija odobri koncesiju
Nije isključio da komisija donese odluku bez obzira na to kakva bude odluka Suda Bosne i Hercegovine o upravnom sporu.
“Komisija prema pravilniku rada može da zasjeda kada je prisutno svih sedam članova, a odluku donosi natpolovičnom većinom. S obzirom na to da je pet članova srpske nacionalnosti i da su politički birani, lako je pretpostaviti da bi donijela odluku kojom će izaći u susret neustavnoj i nezakonitoj koncesiji za gradnju hidroelektrana na Drini”, izjavio je Klix.ba.
Kako se ovo pitanje tretira sporazumom o specijalnim paralelnim odnosima Republike Srpske i Srbije
Prema njegovom mišljenju, u sporazumu o specijalnim paralelnim odnosima Republike Srpske i Srbije ne preferira se pravo za korištenje prirodnih resursa.
“U sporazumu iz 2001. godine, kada ga je Savezna Republika Jugoslavija potpisala s Republikom Srpskom, bila je predviđena ta mogućnost. Kada su se Srbija i Crna Gora razdružile, sačinjen je novi sporazum sa Srbijom. U tački jedan uopšte se ne govori o mogućnosti zajedničkog korištenja prirodnih resursa, nego privrednih resursa”, naglasio je Cero.
Ukazao je na to da, ako se Komisija za koncesije na očituje u datom roku, onda je opet odgovornost na Ustavnom sudu. Ocijenio je da je to najizvesnije i najpravednije.
“Ustavni sud bi trebao doneti odluku u meritumu”, zaključio je i poručio da je reč o neustavnim radnjama Republike Srpske i Srbije te da kao takve trebaju biti poništene.
Ako komisija odobri koncesiju, onda će se hidroelektrane graditi i ne postoji mogućnost da takvu odluku Ustavni sud naknadno razmatra.
Očekivao je da će po ovom pitanju reagovati i visoki predstavnik Christian Schmidt. Napomenuo je da je jedan od uslova za zatvaranje Ureda visokog predstavnika (OHR) rešavanje pitanja državne imovine. Naveo je da Schmidt može biti, kako je rekao, konačni autoritet u rešavanju ovog pitanja. Ali, nije siguran koliko uopšte poznaje ovaj problem.
Izvor: klix.ba
