Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Čeka li svet energetska katastrofa

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img
To što se sada dešava sa rastom cena energenata i energije, što će generalno uticati na rast cena u Evropi, pa i svetu, jeste ekonomska zakonitost posle svega što se dešavalo u proteklih godinu i po dana. Zbog toga će mnogi odrediti nove prioritete, ali to ne znači da treba najavljivati katastrofične prognoze, smatra ekonomista Božidar Drašković.
Vest da je počelo upumpavanje ruskog gasa u „Severni tok 2“, mnogi su dočekali sa olakšanjem posle neverovatnog uzleta cene ne samo gasa, nego i ostalih energenata. Zbog toga je cena električne energije u Evropi sa 50 evra po megavat satu, koliko je iznosila polovinom avgusta, skočila na čak 200 evra.

Skupi energenti i katastrofičan scenario

Časopis „Forbs“ je, međutim, ocenio da Evropi preti energetska katastrofai da je neće spasiti ni Rusija. Nju su, već poslovično, pojedini na Zapadu pokušali da označe kao krivca za manjak gasa i njegovu visoku cenu.
Šef Odbora za ekonomiju i energetiku nemačkog Bundestaga Klaus Ernst je, međutim, pošteno ocenio da Rusija nema veze sa tim, već oni koji formiraju gasnu politiku. A oni su spekulisali da će se cene gasa sniziti i čekali su da se to dogodi kako bi nastavili da kupuju gas. Umesto toga, ostali su bez gasa, sada suočeni sa njegovom više nego duplo većom cenom. Ernst u prilog tome napominje da je gas koji je naručen iz Rusije stigao do Nemačke, a verovatno i do drugih evropskih zemalja.
„Za Evropu je bitno da je taj dugo politički osporavan, ali ne i ekonomski, kanal distribucije ruskog gasa, ’Severni tok 2‘, konačno ovih dana počeo da se puni gasom i da će to povećati ponudu gasa na tržištu EU“, kaže za Sputnjik Drašković.
Za Evropu je, dodaje on, značajno i to što je proradio i balkanski krak „Turskog toka“ preko Bugarske i Srbije za Mađarsku, što je stvorilo još jedan kanal distribucije.

Tražnja pogurala rast cena

Koji su sve faktori uticali na sadašnja dešavanja pitanje je, kako napominje, za posebnu analizu, ali ukazuje na to da cene energenata rastu srazmerno tražnji za njima, gde je ključan rast njihove potrošnje u privredi.
Rast cena struje će neminovno dovesti do rasta cena najvećeg broja proizvoda, pa i rasta inflacije. Na pitanje da li je ovo što se događa znak da tek počinjemo da plaćamo cenu obuzdavanja ekonomske krize izazvane pandemijom štampanjem novca, zaduživanjem i upumpavanjem u privredu, naš sagovornik napominje da ovakvi cenovni šokovi nisu novost.
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka kada je cena nafte skočila sa 4-5 dolara na 20 za barel, izazvalo je krizu u svetu, ali se, ističe Drašković, svetska ekonomija prilagodila tom šoku.

Ekonomska zakonomernost

Takve su, kaže, zakonomernosti. Sada kada imate rast energenata, normalno je da će svaki proizvođač cenu utrošenih energenata, ili električne energije ukalkulisati u proizvod i u njegovu cenu u prodaji, jer bi u protivnom poslovao sa gubitkom.
„Cene će se svakako stabilizovati na jednom višem nivou i taj inflatorni udar je moguće nastao zbog povećane tražnje koja je opet izazvana velikom ponudom novca koja je nastala u 2020. i delom u ovoj godini. Snažni podsticaji ublažavanja efekata krize izazvane kovidom su kroz kreditni sistem, kroz potrošnju, budžetsku preraspodelu, upumpali potrošnju u ruke onih koji zapravo nisu bili u prilici da rade i zarađuju“, kaže ovaj ekonomista, koji je i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Višak novca koji je upumpan pojaviće se na sektoru tražnje, a kada se tu pojavi, automatski će izazvati rast cena onih proizvoda koji nedostaju, što su u ovom slučaju energenti, objašnjava on.
„To je ekonomska zakonitost i ne mislim da treba najavljivati bilo kakve katastrofične prognoze“, ocena je Draškovića.
On nema sumnju da će se cene formirati na nivou koji je daleko iznad onog u 2019. i 2020, što će sigurno izazvati krizu u pojedinim granama industrije koje su vrlo zavisne od troškova energije. To će države i privrednike prinuditi da odrede prioritete.

„Država je dužna da ekonomskom politikom obezbedi pristup energentima. Unutar kompanija mora postojati preraspodela načina kreiranja troškova. Ne mora uvek po automatizmu energent pogurati cenu nagore, koja će biti naplaćena od krajnjeg kupca, nego možete unutar kompanije napraviti preraspodelu troškova, čak se i odreći nekih enormnih profita“, ističe Drašković.

Ako tržište nešto ne može da prihvati, mora da se koriguje unutrašnja struktura troškova da bi se bilo konkurentno. Fino podešavanje između tržišnih tokova i državne intervencije je potrebno, za šta formula ne postoji i tu je potrebna fleksibilnost, kaže on.
Naš sagovornik ukazuje na najnoviji fenomen u Britaniji, koji je bio nezamisliv, da ne možete da natočite gorivo kada dođete na benzinsku pumpu, iako imate novca, a u rafinerijama ima goriva.
„Naprosto, sve je bilo prepušteno tržištu da reši samo po sebi. Onda se pokazalo da tržište ne može da reši sve samo po sebi, da mora biti finog podešavanja tržišta od strane ekonomske politike, kako ne biste rešavali problem tako što ćete slati vojsku da napuni cisterne. To govori da je sa nedovoljno pažnje upravljano procesima koji se događaju. To isto važi i za globalne tokove energenata“, kaže naš sagovornik.
Drašković smatra da je prava sreća za Evropu što postoji taj deo Evroazije, ruski potencijal prirodnih resursa, koji će je u narednim decenijama opskrbljivati energentima. A njihova cena će rasti do određenog nivoa koji predstavlja balans između ponude i tražnje, ističe on za Sputnjik.
Izvor: rs-lat.sputniknews.com
Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Zelena tranzicija će podići cene energije

Vlade treba da priznaju da bi prelazak na ekološka energetska rešenja sa niskim sadržajem ugljenika povećao cenu energije na globalnom nivou, rekao je izvršni direktor francuskog energetskog giganta Total enerži Patrik Pujane za Fajnenšel tajms (FT). "Mislimo da će u...

Svet verovatno neće uspeti da izgradi planirane kapacitete na OIE

Globalni kapacitet za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora biće više nego udvostručeni do kraja decenije, uz rekordan rast očekivan u narednih pet godina, ali će vlade morati da preduzmu dodatne korake kako bi postigle ciljeve postavljene na COP28 klimatskoj...

Skupa struja diže cene

Enormno poskupljenje električne energije u Evropi prelilo se na Srbiju, pa komercijalni kupci ovih dana EPS-u plaćaju duplo više za svaki kilovat Suočeni sa enormnim rastom računa za struju privrednici očekuju od države da ih rastereti plaćanja pojedinih budžetskih nameta...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!