Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaŠta donose nove...

Šta donose nove izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Izgradnja novih elektrana na vetar i sunce je u limbu, što izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije treba da reše. Ali neke predložene mere mogu imati negativne posledice po srpsku energetiku

Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je objavilo Nacrt izmena i dopuna zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Javna rasprava traje do 9. februara, a u međuvremenu, tekst nacrta naišao je na različite reakcije među domaćim ekspertima – u zavisnosti o kojim članovima novog zakona se priča.

Najpre, u pitanju je bio očekivan i po svemu sudeći neophodan potez Ministarstva rudardstva i energetike, jer je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koji je za cilj pre svega imao povećanje udela OIE u domaćoj energetici, a koji je bio usvojen 2021. godine, ostavio neke važne teme nedorečene, a pitanja otvorena.

Problem balansiranja

„Izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije logična su posledica izostanka implementacije Zakona koji je usvojen pre skoro dve godine“, kaže Danijela Isailović iz udruženja Obnoviljivi izvori energije Srbije, koje okuplja veliki broj energetskih kompanija. „Udruženje vidi ovaj predlog Ministarstva kao pokušaj da se odblokira proces i omogući se održavanje prvih auckija i izgradnja novih OIE elektrana.“

U čemu je tačno bio problem? Kako u obrazloženju izmena piše Ministarstvo, zakon iz 2021. pokazao se kao previše popustljiv: nakon njegovog usvajanja, Elektromreža Srbije (EMS) dobila je zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana ukupne snage oko 14.000 MW, što je za oko 6000 MW više od celokupnog instalisanog kapaciteta svih sadašnjih elektrana u Srbiji.

„Usled vanrednog broja zahteva operater prenosnog sistema (EMS) bio je prinuđen da obustavi rešavanja zahteva”, piše u obrazloženju, kako ne bi „ugrozili sigurnost rada elektroenergetskog sistema“.

U pitanju je problem o kojem se u domaćoj javnosti priča već godinama – izgradnja i rad novih elektrana koje su varijabilne tj. čija proizvodnja svakodnevno oscilira, kao što su vetar ili sunce, može dovesti do (skupih) nesigurnosti u radu sistema usled problema balansiranja predviđenih i realnih vrednosti proizvodnje.

Cilj predloženih izmena je, samim tim, pre svega da se priključenja novih (obnovljivih) izvora električne energije učine sigurnijim po elektrodistributivnu mrežu.

U te svrhe najavljuje se da će proizvođači struje iz OIE preuzeti deo troškova balansiranja u postupku priključenja, kao i ograničenje od 400 KW tzv. prioritetnog preuzimanja električne energije. To je de fakto vrednost preuzete energije na koju će svi proizvođači iz obnovljivih izvora biti ograničeni ako dođe do ugrožavanja rada sistema, a koja je u skladu sa direktivama EU. Ona po planu treba i da se prepolovi 2026. godine.

Ukratko, priključenje će biti skuplje za proizvođače iz obnovljivih izvora, a korišćenje njihove struje biće ograničeno  – ukoliko za time bude potrebe.

Nepoznati rizici i drugi problemi

Međutim, iako se o njemu priča već više godina, taj ključan problem „ugroženosti sistema“ zapravo je poprilično misteriozan.

„Ja nisam video da postoji istraživanje koje bi pokazalo na koji bi način u stvari solarne ili vetroelektrane ugrozile elektroenergetski sistem Srbije“, kaže dr Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU, „mada često čujem kako se o tome priča. Naprotiv, video sam neka koja pokazuju da naš sistem ima fleksibilnost. Jako je teško doneti odluku o tome ko se priključuje, a ko ne, bez jasnih kriterijuma i nedovoljno realnih podataka o samoj mreži.“

Dok kod nas EMS usporava upliv varijabilnih obnovljivih izvora u mrežu sa argumentacijom brige za sigurnost mreže, prema poslednjim podacima, solar i vetar su obezbedili više od 22% električne energije u EU prošle godine i tako učinili da varijabilni obnovljivi izvori prvi put budu najveći pojedinačni izvor struje u Uniji.

I u Srbiji, neka novija istraživanja na osnovu statističkih modela ukazuju na to da se u EMS u najmanju ruku potcenjuje kapacitet elektroenergetskog sistema da „prihvati nove varijabilne izvore. A postupci koji se najavljuju kako bi se predupredio ovaj nedovoljno istraženi problem mogu imati dalekosežne posledice.

„Najviše me je iznenadilo to što je EMS-u data mogućnost da odredi obavezu obezbeđivanja novog kapaciteta iz konvencionalnog izvora ukoliko se na mrežu priključuje proizvođač iz OIE koji može da utiče na sigurnost rada sistema“, kaže za Klimu101 energetski ekspert dr Nenad Jovanović. „To može da znači i da pored vetroelektrane dobijete obavezu da izgradite gasnu elektranu koja će omogućiti siguran rad sistema. Ovakva formulacija se u potpunosti kosi sa ciljevima Zakona o korišćenju OIE.“

Mada se naši sagovornici načelno slažu da je zahteva za priključenje OIE bilo previše od 2021. godine naovamo, svejedno je upitno kakve će posledice imati konkretne mere predložene u novom Nacrtu, koje se mahom odnose na veći finansijski teret za proizvođače.

„Ostaju samo najveći igrači“, kaže dr Ilija Batas Bjelić. „Cilj je da se izvuku oni koji će najbolje ‘plivati’ uvođenjem tržišnih elemenata. U pitanju je sledeći način razmišljanja: imate problem gužve u tramvaju, pa kako biste je smanjili, vi prosto podignete visinu stepenika da neki ne mogu da uđu. Dobićete manju gužvu, da, ali pravite vrlo specifičnu kategorizaciju ko može, a ko ne može da se vozi.“

Koje su posledice?

„Najveći dobitnik ovih izmena je operater prenosnog sistema (EMS)“, kaže dr Nenad Jovanović. „Njemu je data dodatna privilegija.“

Predložene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije ne odnose se na individualna domaćinstva koja su već, ili koja planiraju da postanu kupci-proizvođači, jer se predložena ograničenja odnose samo na veće proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

Svakako je teško proceniti kakve bi posledice imale ove izmene – po stanovništvo, cene, sigurnost i uopšte prirodu elektroenergetskog sistema Srbije – ukoliko one budu usvojene.

Ono što se sigurno menja je cena i isplativost projekata izgradnje i rada srednjih i velikih elektrana na obnovljive izvore u odnosu na 2021. Svakako se menja i neodrživa situacija u kojoj je EMS obustavio rešavanje zahteva za nove elektrane – koje su preko potrebne Srbiji ukoliko nam je cilj veća energetska sigurnost, nezavisnost i održivost.

„Nakon usvajanja izmena Zakona, sledi usvajanje uredbi, te će u najboljem slučaju aukcije biti raspisane u drugom kvartalu ove godine“, kaže Danijela Isailović iz udruženja OIE. „Veliki broj investicija je na čekanju koje se mogu desiti samo ako regulativa bude kompletna i primenjiva“.

Sign up for updates & special reports

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...

Srbija: Odlaganje priključenja projekata OIE – fer pravilo ili prepreka za investicije

Investitorima u obnovljive izvore energije, u slučaju da ne poseduju ili ne iznajmljuju kapacitete za skladištenje proizvedene struje, Elektromreža Srbije može da odloži priključenje na prenosni sistem čime bi rad njihovih elektrana bio onemogućen. Drugim rečima, investitorima u obnovljive izvore energije nadležni...

Hrvatska: HROTE raspisao javni poziv za projekte OIE vredan 260 miliona evra

Natječajni postupak sastoji se od javnog poziva koji je objavljen na web stranicama HROTE-a i trajat će 60 dana, nakon čega će HROTE objaviti javni natječaj u dodatnom trajanju od 15 dana na kojem će nositelji projekta moći sudjelovati...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!