Najveće investicije bi trebalo da budu realizovane u okviru kolubarskog basena, odnosno u razvoj površinskih kopova u istočnom delu basena i otvaranje novih površinskih kopova „Radljevo“ i Polje „G“. Pripremljen je novi nacrt Zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu
Kolubarski i kostolački baseni uglja danas predstavljaju najvažniji energetski resursni potencijal „Elektroprivrede Srbije“ i nesumnjivo je ugalj iz ovih basena u dužem vremenskom periodu primarna sirovina za proizvodnju električne energije u Srbiji – kaže u razgovoru za „kWh“ Tomislav Šubaranović, državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.
On ističe da EPS, kao nosilac proizvodnje električne energije u Srbiji, oko 65 odsto godišnje proizvodnje bazira na sagorevanju lignita, od čega preko 75 odsto sagorevanjem lignita iz kolubarskog, a preostali deo iz kostolačkog basena. Od ukupne godišnje proizvodnje uglja u Srbiji više od 90 odsto koristi se za proizvodnju električne energije, te je razvoj eksploatacije uglja u rudarskim basenima EPS-a, neraskidivo vezan sa strateškim planiranjem i realizacijom razvoja kolubarskog i kostolačkog basena.
Kako vidite stanje u ovom sektoru, odnosno u Rudarskom basenu „Kolubara“ i kopovima u Kostolcu ?
Analiza postojeće situacije jasno ukazuje da proces strateškog planiranja i realizacije strateških planova ne daje očekivane rezultate. Nesporna je činjenica da je nestrateški pristup prethodnog rukovodstva RB „Kolubara“ u razvoju pojedinih površinskih kopova i kolubarskog basena u celini prouzrokovao poslovnu krizu. Ta kriza se manifestuje veoma otežanom proizvodnjom i ispunjavanjem proizvodnih planova na svim površinskim kopovima, osim na površinskom kopu „Tamnava-Zapadno Polje“. Značajno bolja situacija je u kostolačkom basenu uglja.
Za ocenu postojećeg stanja kostolačkog basena treba istaći značajno bolje ležišne uslove i ukupno okruženje, ali ne treba zanemariti i blagovremeno strateško planiranje i delom ostvarivanja planova. Sadašnje rukovodstvo RB „Kolubara“ uspešno se nosi sa nasleđenim problemima koji se ogledaju, pre svega, u stanju razvoja eksploatacije uglja u istočnom delu basena gde su veoma izraženi problemi u eksproprijaciji, izmeštanju infrastrukturnih objekata i razvoju svih površinskih kopova.
Ulaganja u rudarski sektor, posebno u okviru EPS-a, bila su prilično u zapećku. Šta sve treba uraditi da bi se povećao nivo investicija i da li je ekonomska isplativost jedini kriterijum?
Ulaganja u rudarski sektor dugi niz godina bila su u zapećku. Prvi razlog je mali investicioni potencijal države u čijem su vlasništvu najveći rudarski baseni uglja i bakra. Drugi razlog je mali investicioni potencijal većine privatnih investitora koji su privatizovali rudarska preduzeća u Srbiji, sa izuzetkom rudnika koji posluju u sastavu cementne industrije i nekoliko rudnika nemetala. Međutim, mora se istaći činjenica da je poslednjih godina država učinila značajne napore i pokrenula investicije u sektoru proizvodnje uglja na površinskim kopovima, kao i u RTB Bor.
Sada je površinski kop „Drmno“, kao nosilac proizvodnje uglja u kostolačkom basenu, investiciono gotovo zaokružen, dok su u kolubarskom basenu prošle godine pokrenute značajne investicije, kako u razvoj postojećih kopova, tako i u otvaranje novih površinskih kopova. Te investicije, kada je reč o ukupnom rudarskom sektoru nisu dovoljne i u narednom periodu, osim intenzivne promocije rudarskog sektora, moraju se završiti započete aktivnosti za zakonski i institucionalni okvir. Stav Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja je da ekonomski kriterijumi ne mogu i neće biti jedini, već će se uvek svaka investicija sagledavati sa aspekta održivog rudarstva. Osim ekonomskih kriterijuma, uvažavaće se i sociološki i ekološki kriterijumi investicija.
Koje bi to trebalo da budu najveće investicije u ovom sektoru u narednom periodu, kako u okviru EPS, tako i van njega? Ima li zainteresovanih investitora za ulaganje u rudarstvo?
Najveće investicije bi trebalo da budu realizovane u okviru kolubarskog basena, odnosno u razvoj površinskih kopova u istočnom delu basena i otvaranje novih površinskih kopova „Radljevo“ i Polje „G“ u zapadnom delu basena. Ova ulaganja bi trebalo da realizuje država preko EPS-a. Prema nacrtu strategije razvoja energetike Republike Srbije, otvorene su mogućnosti otvaranja i novih rudnika uglja i izgradnje termoelektrana u štavaljskom, kovinskom i zapadno-kostolačkom basenu, koja uključuju eksterne investitore, ali i zajednička ulaganja.
U završnoj fazi su geološka istraživanja drugih mineralnih sirovina (bakar, fosfati, borati, litijum, zlato i td.) i ubrzo se očekuje i valorizacija kroz otvaranje novih rudnika. Te investicije realizovaće velike inostrane rudarske kompanije, same ili kroz zajednička ulaganja sa državom. Zainteresovanost postoji, ali može biti i veća ukoliko nastavimo sa uspešnom promocijom rudarskog sektora.
Proces eksproprijacije bio je glavna kočnica za razvoj površinskih kopova u „Kolubari“, kako unaprediti taj proces da svi budu zadovoljni, i građani i država?
Proces i dinamika eksproprijacije su dugogodišnji kontinualni problem u kolubarskom basenu koji je kulminirao pri realizaciji eksproprijacije i raseljavanja groblja Vreoci i samog naselja Vreoci. Jedan od ključnih razloga za ovakvo stanje je svakako neblagovremeno sagledavanje socioloških aspekata razvoja površinskih kopova i ukupno kolubarskog basena. Izradom strateških planova kao što su Dugoročni program eksploatacije u kolubarskom basenu i Strategija razvoja ovog basena treba da se sagleda dinamika eksproprijacije u narednom periodu, ali i njen sociološki aspekt.
Rezultat će biti zadovoljstvo svih zainteresovanih strana. Za razliku od kolubarskog basena, u kostolačkom basenu problemi vezani za eksproprijaciju ne postoje zato što se radi eksproprijacija uglavnom poljoprivrednog i drugog nenaseljenog zemljišta. Ova problematika prisutna je u svim aktivnostima rudarskog sektora, te je neophodno promeniti postojeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Zakon o koncesijama.
Šta je učinjeno na promeni regulative u oblasti rudarstva i kakvi su dalji planovi?
U oblasti rudarstva pripremljen je novi nacrt Zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu i pre mesec dana postavljen je na sajt Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, a uporedo se intenzivno radi na izradi niza podzakonskih akata. Uveliko se radi i na inoviranju Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine, koja će imati naziv Strategija upravljanja geološkim resursima Republike Srbije i biće osnov za sve dalje aktivnosti u rudarskom sektoru. Adekvatnu podršku daje i Strategija razvoja energetike Republike Srbije.
Da li će i zašto lignit ostati osnovni element za proizvodnju električne energije u Srbiji i ubuduće, iako mnoge nevladine organizacije od stranih kreditora traže da ukinu ulaganja u ugalj?
Lignit ostaje osnovni element za proizvodnju električne energije u Republici Srbiji i ubuduće. Intencije, a sve više i zahtevi Evropske unije, su da sve države maksimalno obezbede energetsku nezavisnost. Pri tome energetska nezavisnost znači da država racionalno koristi sopstvene energetske resurse u najvećoj mogućoj meri, bez obzira da li je reč o obnovljivim ili neobnovljivim izvorima. S obzirom na količine utvrđenih geoloških rezervi lignita u Srbiji ne bi trebalo da imamo dilemu da je naš primarni energetski izvor u ovom veku lignit. Kao primarni izvor energije u svetskim razmerama lignit je najisplativiji resurs. Sa druge strane je i najveći domaći, sopstveni resurs za proizvodnju električne energije.
Strategijom razvoja energetike Srbije je ovo pitanje sagledano u skladu sa održivim razvojem države uz poštovanje ekonomskog, ekološkog i sociološkog stuba. Predviđeno je zatvaranje starih ekonomski i ekološki neodrživih TE, povećanje energetske i ekološke efikasnosti postojećih blokova i izgradnja novih zamenskih kapaciteta sa savremenim naprednim tehnologijama. Rast proizvodnje uglja je veoma blag i njegovo sagorevanje će u mnogo manjoj meri nego do sada ugrožavati životnu sredinu. Pored povećanja energetske efikasnosti, predviđeno je i značajno povećanje učešća obnovljivih izvora energije. Pri tome treba uvek biti obazriv, jer su cene električne energije koje plaća potrošač, a ne država, iz obnovljivih izvora, gasa i nafte višestruko veće u odnosu na ugalj.
Šta je sa ostalim rudnim i mineralnim bogatstvima u Srbiji, ranije je bilo reči o mnogim zainteresovanim investitorima, ima li na pomolu razvojnih projekata?
Postoji više investitora zainteresovanih za otvaranje „Radljeva“, rudnika „Štavalj“ sa izgradnjom nove TE snage oko 350 megavata, otvaranje rudnika „Novi Kovin“ sa izgradnjom TE oko 600 do 700 megavata. Investitori su zainteresovani i za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca. U naredne dve do tri godine očekujemo otvaranje rudnika jadarita na Jadru kod Loznice, rudnika zlata i bakra u okolini Bora i rudnika borata u Pobrđu kod Raške. Strategija upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije, koja je u fazi inoviranja, jasno je ukazala na značajan mineralno resursni potencijal i ukazano je da rudarski sektor već do 2020. godine može i da ima učešće veće od pet odsto u bruto domaćem proizvodu.
Može bolje
Kako poboljšati položaj radnika u rudarskom sektoru?
Ako se pogleda ukupna privredna situacija kao posledica ekonomske krize, ali i naših subjektivnih i objektivnih slabosti, onda je ukupni položaj radnika u rudarskom sektoru dobar. Ako se sa druge strane pogleda dobra svetska praksa i uslovi u kojima naši rudari rade, onda se može reći da položaj rudara može i treba da bude bolji.
Energetska nezavisnost znači da država racionalno koristi sopstvene energetske resurse u najvećoj mogućoj meri.
Izvor Kwh EPS
